ОТУЂЕЊЕ И ДРУШТВО: СРЕЋУ КВАРЕ РАЧУНАРИ

SREĆU KVARE RAČUNARI“Како да вам кажем? Мени се чини, да се све на земљи мора мало по мало променити и да се већ пред нашим очима мења. За двеста, триста, најкасније хиљаду година – не ради се ту о року – настаће нов, срећан живот. Ми дакако нећемо учествовати у том животу, али ми за њега живимо сада, радимо, патимо, ми га стварамо, и једино у томе је циљ нашег битка, и ако хоћете, наша срећа“, каже Антон Павлович Чехов у драми “Три сестре“.

Социјални психолози су утврдили да на субјективни осећај среће далеко већи утицај од економске кризе и лишавања навика потрошачког друштва има нагло урањање у информатичко друштво које је за собом донело пошаст отуђења. Масовном употребом паметних телефона и друштвених мрежа људи све више губе реалну потребу за збилижавањем. Портал “Live Science“ наводи америчку студију која указује на везу између симптома депресије и употребе интернета у виду прекомерних он-лајн разговора и честих провера електронске поште. Научници су открили да су депресивни корисници интернета склони насумичним прегледима и пребацивањем између неколико апликација. Такође, студенти испитаници чешће шаљу електронску пошту и више “чатују“ он-лајн од осталих студената.

У готово свим модерним друштвима све је присутније слабљење традиционалних друштвених веза, све је нижа стопа склопљених бракова, а истовремено све је већа економска нестабилност и класна неравноправност, што све заједно утиче на то колико ћемо бити срећни.

У свету су актуелне две листе које рангирају земље по степену колико су им грађани уистину срећни. То је “World Happiness Report“ и Галупова “Ранг листа среће“. По извештају који на годишњем нивоу саставља посебно тело Уједињених нација на основу упитника из 2014. године, срећу највише осећају Скандинавци, а можда више од њих само Швајцарци. Стављајући у први план културолошке разлаке приликом јављања субјективног осећаја среће Галупови истраживачи су дошли до закључка да су највећи “срећковићи“ Латиноамериканци. На првом месту листе коју на основу 144 хиљада испитаника у 145 земаља спроводи компанија Галуп у 2015. години нашла се Панама.

Занимљиво је истаћи да су Срби на основу УН-ове листе углавном налазе око деведесетог места, док су на Галуповој листи из 2015. године, Срби на 84 месту, што нам указује да су далеко срећнији од Хрвата који су заузели 104 место. Такође, ово истраживање је потрло чувену народну изреку “што јужније, то тужније“. На Галуповој листи “срећника“ Македонци заузимају 54 место.

Нема сумње да је срећа субјективно стање појединца. Срећни људи имају умерен ниво очекивања. Они желе оно што могу да постигну, док несрећни никада не могу имати оно што желе. Такође, срећни људи знају како избећи разочарења и како приредити пријатна изненађења. Професор Хозе де Хесус Гарсија Вега са мексичког Универзитета Монтереј каже да трошимо много времена жалећи се на оно што нам се догађа, али то је губитак времена и напора. Да бисте били срећни неопходно је да уживате у ономе што имате.

У праву је књижевник Џорџ Бернард Шо када каже: “Ако некад, јурећи за срећом, нађете ту срећу, ви ћете, као и она старица што је тражила наочаре, открити да вам је срећа све време била на носу“.

Пише: Предраг Прокопљевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: