ГЕОПОЛИТИКА: СРБИЈА У ПОЛИТИЧКОМ ЗАГРЉАЈУ НЕМАЧКЕ

SRBIJA I NEMAČKAНемачка је за Владу Србије у самом врху спољнополитичких приоритета. Без обзира на то ко је на власти у Србији, геополитички интереси Немачке према Балкану и топлим морима протежу се од краја 19. века, па уз извесне успоне и падове, тако је све до данас.

Немачка је са Аустроугарском монархијом признала државност Србији на Берлинском конгресу 1878. године, а статус краљевине 1883. године. Обреновићевска Србија водила је германофилску политику све до убиства краља Александра Обреновића и Драге Машин. Балкански ратови су већ постали сметња немачким интересима на Балкану. Сукоби су се заоштрили после атентата у Сарајеву 1914. године и почетка Великог рата. После Првог светског рата Србија свој суверенитет “утапа“ у Краљевину СХС и Југославију, а нормализацију односа са Немачком, пре свега у смислу економске сарадње, успоставља преседник владе Краљевине Југославије Милан Стојадиновић.

Влада Цветковић-Мачек води пронемачку политику све до Другог светског рата. Онда настаје болно историјско поглавље када за једног убијеног немачког војника страда и по стотину Срба. Затим, Брозова Југославија нормализује односе са СР Немачком, да би нешто касније уједињена Немачка имала трагичну улогу у распаду бивше Југолсавије.

Пре Вучићеве владе интезивне везе са званичним Берлином имала је влада др Зорана Ђинђића, а нешто касније влада Мирка Цветковића. Такође, треба истаћи да је Немачка признала Косово и још увек албанске сепаратисте подржава у процесу самосталних евроинтеграција. Званични Берлин се нашао у групи земаља које су пружиле подршку Косову за улазак у Унеско.

Са друге стране, у Србији послује 370 компанија са немачким капиталом које запошљавају 25 хиљада људи.  Немачке инвестиције су око 1,2 милијарде евра. Највише немачких инвестиција је у производном сектору. Укупна трговинска размена две земље је око 3,2 милијарде евра, од чега је извоз Србије у Немачку око 1,3 милијарде. Баварска је на другом месту по економској снази међу покрајинама у Немачкој, а развијенија је и од многих држава. Робна размена са Баварском у 2014. години износила је 734 милиона евра, што премашује ниво трговинске размене са многим другим земљама.

Познато је да немачка економија и генерално организација државе представља узор за премијера Александра Вучића. Теоријске основе како треба водити државу Вучић проналази у учењу социолога Макса Вебера и у моделу немачког протенстатизма на развој економије и организације рада.

Међутим, у политици ништа није статично. Ситуација се мења из часа у час. Угледна медијска кућа “Дојче веле“ (прев.“Немачки талас“) обавештава да “Немачка ври, медији кључају. У земљи је више од милион избеглица и све више проблема који су делом могли, а делом нису могли да се предвиде. Напетост је добила нову димензију. Меркелова, која је због свог ‘хуманитарног императива’ избеглицама отворила немачке границе, сада је главна тема критике. А размере критике су и поред све драматике, изненађујуће“.

И поред свега тога, однос званичног Београда према Берлину је непромењен. Свој позитиван став према политици Ангеле Меркел премијер Вучић исказује кроз отворено питање њеним критичарима шта је то што они нуде, уз констатацију да не постоји алтернатива њеној политици. Србија је спремна да прими и до 15 хиљада избеглица са Блиског и Средњег истока, али само као део јединственог европског решења.

На почетку велике мигрантске кризе прогнозирали смо да такав сценарио може да се догоди у Србији. Међутим, тада нисмо могли да предвидимо колико то неповољно може да се одрази на актуелну власт, јер се Србија изненада нашла пред превременим парламентарним изборима, где све јача опозициона десница наступа против евроинтеграција, Бриселског споразума и трајног збрињавања сиријских избеглица.

Пишу: Томислав Кресовић и Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: