СРБИЈА И НАТО: МЕДИЈСКА ПРАШИНА НА ВОЈНИЧКИМ ЧИЗМАМА

NATO SRBIJAБез обзира на то да ли подржавате присуство Северноатлантске алијансе у Србији или не, “натовци“ су одавно постали део наше свакодневнице. И што је веома важно истаћи, њих нико овде није позвао, они су сами дошли. Сарадња Србије са НАТО није новијег датума. Власти у Србији отвориле су врата НАТО армади још у време власти Слободана Милошевића. Не треба заборавити да анекси Дејтонског мировног споразума, између осталог, регулишу пролазак “западних војних формација“ кроз Србију. 

Актуелне политичке прилике нам указују на то  да је статус Србије у свету знатно побољшан. Током своје прошлогодишње посете званичном Београду генерални секретар Северноатлантске алијансе Јенс Столтенберг је рекао: “Драго ми је да вам саопштим да од данас КФОР у потпуности релаксира зону ваздушне безбедности. То значи да су та ограничења, која су за Србију уведена још 1999. године сада укинута. Рестрикције за делове српског ваздушног простора сада више не важе. То је конкретан израз побољшаних односа између НАТО и Србије. Ову одлуку донели смо после пуне посвећености Србије нормализацији ваздушног простора на Балкану. Ово је значајан корак у правцу пуне интеграције целог региона у европски ваздушни простор“.

После доласка на власт ДОС-а Србија je почела постепено да се приближава Северноатлантској алијанси. То је било нарочито изражено за време власти др Војислава Коштунице када је 2005. године потписан Споразум о проласку војних трупа НАТО пакта кроз нашу државу, односно 2006. године када је та влада овластила Бориса Тадића да са САД потпише нови споразум. Да подсетимо у време владавине Бориса Тадића успостављена је и сарадња Војске Србије са Националном гардом Охаја. Сви министри одбране, почев од Вука Драшковића, преко Бориса Тадића, Првослава Давинића, Драгана Шутановца, па све до актуелних министара из Вучићеве владе, сарађивали су са НАТО.

НАТО у Србији, као чланици “Партнерства за мир“, има своју канцеларију. Такође, многобројне политичке партије (ЛДП, СПО, ДС, СДС) и невладине организације, попут, Атлантског савета Србије, сасвим отворено промовишу НАТО.

Истовремено, ванпарламентарна опозиција замера актуелној власти што је прошле године потписан ИПАП (Индивидуални акциони план партнерства) који наводно омогућава НАТО-у слободно и неконтролисано кретање по Србији. То је, међутим, регулисано другим договором са алијансом, такозваним Споразумом о статусу снага (СОФА) који је Србија давно потписала. Овај тип уговора трупама чланица алијансе и Партнерства за мир дозвољава да на територији Србије изводе вежбе и тренинге, док се српској војсци дају исте могућности на њиховим територијама. Такође, овај Споразум се не примењује аутоматски и не омогућшава неконтролисан, несметан улазак, кретање и боравак на територији државе примаоца, већ је за сваки конкретан случај потребно уговорити његову примену.

У том контексту, медијска хајка, али и протести који су покренути због актуелног потписивања Споразума о сарадњи са НАТО представљају само закаснелу реакцију успаваних патриота, а можда чак све то треба препознати као лицемерје оних који мисле да је заборављено какве су споразуме раније правили.

Евидентно је да Србија своју националну одбрану укршта између колективне безбедности ЕУ кроз НАТО и стратешке сарадње са Руском Федерацијом. У ком правцу ће се надаље кретати безбедносна стратегија Србије искључиво ће зависити од дужине пута који Србија треба да пређе не би ли постала чланица ЕУ. Актуелне геополитичке прилике у свету неминовно намећу да Влада Србије води равнотежну дипломатију, јер се Србија граничи са већином земаља у којима је присутан НАТО.

Премијер Александар Вучић је изјавио да Србија остаје војно неутрална и да би било много боље да се не делимо као у домаћем филму “Три карте за Холивуд“ на оне који су за Русе и на оне који су за Американце, већ да сви будемо усмерени на добробит наше отаџбине.

Политичко искуство показује да су све новопримљене чланице ЕУ из Источне Европе чланице НАТО. Будући да ће евроинтеграције потрајати још неколико година, питање уласка Србије у НАТО неће бити разматрано још неко време. Дакле, актуелна Влада Србије само прати токове већ постигнутих споразума са НАТО у претходне две деценије трудећи се да их сведе на ону меру која је у складу са државним интересима.

Пишу: Томислав Кресовић и Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: