ЗДРАВСТВО: СКИНУТЕ РУКАВИЦЕ СА САВЕСТИ

Фото: Мондо/Горан Сивачки

Фото: Мондо/Горан Сивачки

Због малих плата и лоших услова рада у Србији није лако бити хирург, лекар, а посебно није лако бити медицинска сестра. Годинама већ, медицинске сестре су суочене са пословима преношења пацијената, кревета и осталим тешким физичким пословима.

Посебно је тешко радити на одељењима интензивне неге, геријатрије, психијатрије, свуда где има доста непокретних болесника. Ипак, најтеже је пацијентима који се често сусрећу са нервозним, недовољно заинтересованим и зашто не рећи равнодушним здравственим радницима. Готово да нема лежећег пацијента у болници који се није срео са овим проблемом.

У великом броју медицинских установа дешава се да једна сестра брине о 25 пацијената, што је далеко од светских стандарда, а уз чињеницу да са ноћним радом медицинске сестре зараде месечну плату од највише 35 хиљада динара довољан су разлог да запослење потраже у иностранству где су услови и примања много бољи. Забрињавајући су подаци истраживања према којем су од 4.000 анкетираних сестара и техничара, њих 1.600 постали инвалиди за време док су радили. Запослени у овој делатности највише оболевају од тешких обољења кичме и коштано-зглобног система.

Са друге стране налазе се пацијенти које је велика невоља звана болест натерала да помоћ потраже тамо где је неће добити у пуној мери.  На страници портала “Башта Балкана“ пронашли смо сведочење једног пацијента оболелог од мултипле склерозе, који се лечио управо у једној таквој болници:

“Кукање, запомагање и смрад урина ширио се собом. Нико ме не пита како сам, а види се да нисам никако. Једва говорим, и једва успевам да се молим, што ми је у таквим околностима једина утеха, помоћ…У собу уђоше медицинска сестра и брат, да свако одради свој део посла, на десет болесника. Очекује се да свако одради по једног, али то ми сматрамо. Млад човек, са већ навученим рукавицама одради три замене-пресвлачења. Након трећег болесника он скида рукавице и баца их у канту, док се чује глас сестре како га зове да јој помогне око једног човека. Он подмукло ћути, као да је није чуо, али она позива још једном. Тек се чује његов мучан-слабићки одговор и нервозно: Па скинуо сам рукавице“.

Кажу да је јордански краљ Абдулах Други веома осетљив на то у каквим условима бораве и какав третман имају пацијенти приликом лечења у болницама. Прерушен у црну галабију и са црвено-белом марамом на глави знао је да посећује болнице да би се уверио у квалитет здравствених услуга.

Иако још увек нису расписани избори, у Србији је већ завладала предизборна атмосфера. На отварању нове основне школе “Дражевац“ у Пољанама, премијер Александар Вучић је рекао да треба бринути о будућности – школама, болницама и домовима здравља. Прво је обишао школске тоалете не би ли се уверио у степен хигијене.  Међутим, премијер и надлежни министар нису у могућности да баш обиђу све здравствене и образовне установе.  За то су надлежне инспекције.

Када би здраствени радници показали мало више човекољубља пацијенти би знали то да цене. Тада би се нашла нека мера, рекли бисмо златна средина, док реформе не заживе у пуном обиму и када очекујемо да ће нам свима бити боље, а мора једном и то да се догоди, јер нада последња умире.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: