ДАН ДРЖАВНОСТИ: ШТА НАМ ТО ПОРУЧУЈЕ СРЕТЕЊСКИ УСТАВ?

SRETENJSKI USTAVИако опстојава већ вековима, могло би се рећи да је данас званични “рођендан“ Србије. То је дан када је 1835. године донет Сретењски устав. У српску историју златним словима је уписано име уставотворца новинара Димитрија Давидовића. У члану 5. Сретењског устава написано је начело поделе власти на законодатељну, законоизвршитељну и судску. Ову поделу валасти имају сви савремени устави у свету. Током своје бурне историје Србија је имала много успона и падова. Сретењским уставом утрт је пут функционисања модерне европске државе са стабилним и јаким институцијама и поделом власти како би се спречила свака политичка, идеолошка или олигархијска форма ауторитарне владавине.

Порука Сретењског устава савременој Србији јесте да сви облици власти треба да буду “сервис грађана“, а не да је власт изнад воље грађана и народа. Државност Србије се проверава њеном унутрашњом слободом и поштовањем Устава и закона, али и доношењем закона по вољи грађана и њених интереса, а не политичких олигархија. Сретењски устав из 1835. године је представљао “уплив“  Европе у Србију. Данас када Србија тежи евроинтеграцијама и када се умањује и делом предаје државни суверенитет надржавној међународној Унији, нужно је да грађани Србије буду заштићени од облика политичке или државне самовоље кроз демократска грађанска права, али и да се јача одговорност и грађана и институција.

У предизборном периоду све чешће се у јавности чује питање да ли на свом путу ка Европи Србија има све елементе државности? Још увек државне границе нису до краја дефинисане, а питање аутономне покрајине Војводине и на силу отцепљеног Косова и Метохије представља првокласно политичко питање.

“Ако су друштвени односи који се желе променити дејством права објективно непроменљиви или је промена широко друштвено неприхватљива, право не може деловати на те друштвене односе, што значи да ће они остати непромењени упркос новом праву, па чак упркос и покушају да се примена таквог права обезбеди принудно – силом“, каже коаутор познатог “Жабљачког устава“, творац тзв. треће Југославије, реномирани правник и политичар Владан Кутлешић, и додаје да: “Неподобном употребом права са више или мање успеха постижу се чисто политички циљеви – наклоност бирача у једном времену или појединих друштвених група. Лако је закључити да не само да право није свемоћно, него да често не сноси никакву одговорност, као ни правници који га обликују, за таква стања, покушаје и намере“.

Србија је у својој политичкој историји имала наметнуте уставе и законе, али и оне које су имале карактер народних и демократских. На свом путу ка “светлој будућности“ Србија се непрекидно мењала, али је увек пратила ток европске историје. Сви закони треба да буду на “ползу“ грађана , а не као вид моћи партија или преписивање закона ЕУ који нису у духу народа, већ само служе да се задовоље окоштала правила евроунијатске бирократије.

Пишу: Томислав Кресовић и Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: