ПРОСТАЧКА ВРЕМЕНА: ВЕРБАЛНИ ДЕЛИКТ У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ

VERBALNI DELIKTТоталитарни режим Јосипа Броза Тита  ће добрим делом остати упамћен по списковима неподобних, по монтираним оптужницама, по забрани књига, часописа, новина, позоришних представа и филмова, односно по злогласном члану 133. Кривичног закона СФРЈ који је дефинисао “вербални деликт“. Међутим, одласком Тита са политичке сцене ништа се значајно није променило. Прогон неистомишљеника и феномен вербалног деликта остао је да виси изнад наших глава попут “Дамакловог мача“.

Распад Југославије и увођење демократије и вишепартијског система није битније утицало да из друштва ишчезне вербални деликт. Слободоумни људи су и даље, на овај или онај начин, кажњавани због изговореног или написаног мишљења. Један од еклатантних примера је уредник „Европљанина“ Славко Ћурувија који је за време власти Слободана Милошевића своју слободоумност платио главом.

Почетком 2012. године тадашњи државни секретар Министарства правде Слободан Хомен изјавио је да је Влада усвојила предлог Министарства правде да се из Кривичног закона избрише кривично дело увреде и клевете, што је тада представљало велико олакшање за новинаре и све друге који јавно говоре. Тада је славодобитно демократска власт говорила како је коначно укинут вербални деликт и како сада имамо више слободе говора.

Доласком на власт Александра Вучића вербални деликт је толико мутирао да је постао легитимно демократско оружје како власти, тако и опозиције. Готово непрекидно имамо прилике да у медијима наклоњеним опозицији уочимо болне вапаје разноразних култур трегера који се жале како су наводно прогоњени од власти због “вербалног деликта“. Међутим, само постојање медија који отворено критикују власт довољан је доказ да је “слобода говора“ још увек жива у Србији.

Истини за вољу, иако и власт и опозиција током јавних наступа истичу своју извештачену пристојност, у току је “мртва трка“ између њих ко је у парламентарним дебатама склонији чињењу тешких фаула, тзв. “вербалног деликта“.

Недавна смена министра одбране Братислава Гашића не представља ништа друго него аминовање парламентарног једноумља када је у питању спровођење казне због почињеног вербалног деликта, с назнаком на то да је власт овога пута демонстрирала своју спремност да строго казни “мангупа из сопствених редова“.

Посланичка већина одлучила је да напусти “парламентарну арену“ баш пред расправу о почињеном вербалном деликту министра одбране Братислава Гашића. Разлог за то је пронађен у твит коментару бившег министра одбране Драгана Шутановца, који је име председнице народне скупштине ставио у непристојан контекст “нечијег“ поштења.

Какву поруку шаљу својим бирачима добро плаћени народни посланици из редова власти, али и опозиције? И највећи оптимисти који говоре да за демократију у Србији има наде, сада почињу да сумњају у то да се скупштинске седнице претварају у ријалити програм где се уместо учтиве полемике посланици “гађају“  непочинствима, вербалним деликтима и (раз)откривеним аферама, попут дама сумњивог морала које једна на другу бацају блато у за то наменски припремљеним салонима на Дивљем Западу. Упс! Надајмо се да последње изречено није “вербални деликт“.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: