МЕДИЈСКА СЦЕНА: НОВИНАРИ КАО НАДНИЧАРИ

Фото: Денис Ловровић

Фото: Денис Ловровић

Каква је друштвена позиција новинара у Србији и с ким се могу поредити по степену личне и социјалне позиције и неизвесности. Некада се за новинаре говорило да су “седма сила“ и да имају изражен утицај у друштву. Данас су новинари опасно маргинализовани, такорећи налазе се на “црвеној линији“ сопствене егзистенције без обзира на стручну спрему или дужину новинарског стажа.

Све се свело на то где и за кога раде, а елементи професионалне етике и знања нису више приоритет.  У књизи „Од новинара до надничара. Прекарни рад и живот“, коју су као четврту у едицији “Синдик“ објавили Центар за развој синдикализма, Фондација за отворено друштво Србије и Дан Граф, садржи резултате емпиријског истраживања обављеног 2015. године на узорку од 1.110 запослених и незапослених новинара и 619 запослених и незапослених физичких радника.

На основу истраживања у поменутој књизи новинари су сагласни да у Србији нема слободе медија. Тако мисли више од 62 одсто испитаних новинара, док само њих 13 одсто сматра да у Србији постоји слобода медија. Више од ¾ новинара (77%) сматра да држава контролише медије, а само 5 одсто негира државну контролу. Готово ¾ новинара (73%) мисли да је аутоцензура међу новинарима веома раширена, док само 5 одсто одбацује ту тврдњу.

Више од ¾ новинара (76%) сматра да данас има више аутоцензуре него цензуре, јер се новинари плаше да не остану без посла. С тим се не слаже пет одсто новинара. Зашто је ово истраживање узело паралелу између новинара и физичких радника? Реч је о следећим групама показатеља: Несигурност запослења (ниска запошљивост), несигурност радног места, неизвесност радног времена, неизвесност зараде (надокнада за рад, плата, надница), несигурност заштите здравља и безбедности, несигурност услова рада, несигурност радних права, несигуран статус (статус преживљавања) и егзистенцијална несигурност, једном речју “прекаризација“ рада и живота новинара. Закључак ових истраживања су да је тешко очекивати већи ангажман запослених у медијима у ситуацији када су им угрожени рад и запослење и када им се свакодневно обесмишљавају услови за пристојан живот.

Иначе, појам “прекаризација“ представља нови тип друштвеног односа који доводи до декларисања (социјална компонента) и дезидентификације (социјално-психолошка компонента) неких професија и чланова тих професионалних заједница. Прекарност је сложена, вишедимензионална појава која означава различите односе несигурности и неизвесности првенствено у области рада (флексибилност рада и других појава везаних непосредно за рад), надокнаде за рад (плата, надница) и запослености (различите врсте радног уговора, рад без радног уговора, одсуство рада за новац или другу надокнаду).Контролна група за истраживање били су физички радници са “дна друштва“ и са социјалном и егзистенцијалном дезинтеграцијом.

Под притиском финансијских моћника власника медија, политичара и опште јавности, новинарски посао је постао “најамнички“ и опасан по здравље, али и живот. Сваке године је све већи број убијених новинара на својим радним задацима широм света. Србија тако још увек није разјаснила убиство два своја новинара више од 15 година.Сваким даном под теретом приватизације нестају десетине медија у Србији и на стотине новинара остаје без посла без икакве социјалне и друштвене заштите.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: