ДРУШТВЕНИ ФЕНОМЕНИ: “ЕЈЏИЗАМ“ ТРЕСЕ СРПСКУ ПОЛИТИЧКУ СЦЕНУ

EJDŽIZAMПоред распострањеног сексизма на српској политичкој сцени све је видљивији још један социјални феномен – ејџизам. За разлику од сексизма, тј. доминације мушког пола на значајним политичким функцијама, који се полако коригује услед поштовања ЕУ правила, ејџизам је узео маха. Термин “ејџизам“ или “терор младости“ дословно подразумева дискриминацију базирану на годинама старости, односно неједнак третман или ускраћивање неког права због година старости од стране појединаца или организација.

Негативан утицај  “ејџизма“ видљив је у дискриминацији старих на радном месту, у систему здравствене заштите, у остваривању права на запослење, али и у политици.

У српску политику “ејџизам“ се појави фуриозно у време власти Слободана Милошевића и опозиционог деловања др Војислава Шешеља, када су на политичку сцену ступили тзв. “млади лавови“  предвођени Ивицом Дачићем и Гораном Перчевићем, али и актуелним премијером Србије  Александром Вучићем. И данас су политичари млађе животне доби заступљени на високим државним функцијама, а из наступа њихових лидера може се сазнати да “будућност странака не почива на именима из прошлости“. Зашто се ејџизам “запатио“ у српској политици свакако има више одговора.

Овога пута издвојићемо мишљење др Силвана Боличића, пензионисаног професора Филозофског факултета  Универзитета у Београду, који је у свом ауторксом тексту недавно објављеном у листу “Данас“ објаснио да велико присуство младих на одговорним државним функцијама је настало услед преовлађујућег утицаја извршне власти у друштву.

“Први разлог за овакав фокус јесте у сазнању да је извршна власт постала готово у свим данашњим друштвима изразито доминирајућа власт и да та њена доминантност убрзано расте, можда и до друштвено разорних размера. Већ је одавно уочена тенденција да извршна власт поприма особине доминирајуће гране власти у односу на законодавну и судску власт. Оно што одскоро постаје јасно јесте да извршна власт постаје ‘надвласт’, те да успостављене форме демократије, у виду демократских избора и демократских процедура у вршењу власти, нису гаранција за ефикасну контролу реалне надмоћи извршне власти и за успоставу добре власти“, сматра Болчић.

Занимљиво је да је “ејџизам“ присутан у скоро свим друштвима где млади долазе тешко до запослења, па су принуђени да своје право на рад остваре кроз партијски ангажман. По природи они су амбициозни, пуни полета, здрави, бржи и лепши у односу на старије колеге, али могу и да наштете друштву недостатком искуства, лакомисленошћу и некритичким односом према својим лидерима.

Колико ће “ејџизам“ у политици узети маха показаће нам предстојећи избори на свим нивоима. Оно о чему треба да воде рачуна млади којима је омогућено да заузму одговорна руководећа места, укључујући ту и места саветника високих државних функционера, јесте чињеница да време не ради за њих и да ће кад-тад бити у ситуацији да и сами постану жртве овог друштвеног феномена. Треба запамтити речи мудрог Конфучија: “Још у младости треба да одсечеш штап на који ћеш се ослањати у стрости“.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: