РАД ТАЈНИХ ПОЛИЦИЈА: У ФОКУСУ И НОВИНАРИ

NOVINARIКада је почетком прошлог века чикашки адвокат Пол Харис основао први Ротари клуб, поставио је једно од најважнијих правила ове данас међународне организације, а то је да у елитне Ротари клубове могу да уђу само најбољи међу најбољим професионалцима из свих области. У пуном обиму су једино добродошли само дипломате, свештеници свих конфесија и новинари. Знао је мудри отац Ротарија да припадници ове три професије имају веома велики утицај на јавно мњење.

Нема сумње да су новинари у комуникацији са политичарима, људима из света шоубизниса, криминала, пословног света. Медији су основно средство у пројекцији јавног мњења и због тога су веома интересантни не само контроверзним удружењима, већ и “тајним полицијама“. Колико ће нека власт и њене тајне службе “контрлисати“ и обрађивати новинаре зависи од политичке и безбедносне ситуације, развоја демократских институција и слободе јавног мњења.

Новинари су на специфичан начин истраживачи јавног мњења, узбуњивачи, али и медијски манипулатори. Због тога у оквиру државног апарата постоје специјалистички тимови који анализирају домете утицаја новинара на друштвене и политичке процесе. Мит о прислушкивању новинара развили су “узбуњивачи“ светког калибра Џулијан Асанж и Едвард Сноуден, који су открили јавности чињенице о глобалној контроли ИТ технологија, приватних комуникација, али и пикантерија из комуникација водећих светских политичара.

Развијене демократије данас новинаре прате кроз друштвене мреже, али и прислушкују у зависности од предмета рада новинара. САД су после 11. септембра 2001. године донеле “Патриотски закон“ који даје право америчкој влади и тајним службама да прислушкују грађане “по дубини“ чиме се битно ускраћују људска права и слободе, али се држава по мишљењу власти штити од политичког насиља, тероризма и других облика опструкције државе.

Контрола прислушкивања и праћења новинара у Србији није специфичнија него у другим државама у региону. Реално је да и данас у Србији која је у процесу евроинтеграција постоје реалне потребе или намере државе да се прати рад појединих посленика јавне речи. Новинари су карактером свог посла креатори јавности, али и носиоци поверљивих информација и извора битних за интересе власти, а понекад и за безбедност државе. Оно што је битно јесте одговорно новинарство и још одговорнија држава која неће ширити облике страха и репресије према новинарском позиву, нити ће новинари бити у функцији узнемиравања јавности, већ преношења друштвене стварности без улепшавања или додатног застрашивања.

Пишу: Томислав Кресовић и Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: