ДРУШТВЕНЕ РЕФОРМЕ: МОЋ БИРОКРАТИЈЕ И НЕМОЋ ГРАЂАНА

birokratijaБирократија је сила државе и њена “ударна песница“. Бирократски апарат расте сразмерно са брзином промене власти. Како која партија дође на власт, тако додатно запосли своје кадрове у структуре јавне управе, јавних предузећа и локалне самоуправе. Множење бирократског апарата функционише као “друштвена пантљичара“. Партије свесно јачају администрацију да би касније остале немоћне пред њеном улогом сервиса власти. Познато је, наиме, да је бирократски апарат управо основни бирачки резервоар.

Пут Србије ка ЕУ тражи рационализацију државне управе “по дубини“ организованости и “по висини“ државне моћи. Међународни монетарни фонд (ММФ) захтева од Србије да, у наредним годинама , смањи најмање за пет одсто број запослених у државној управи. Бирократске процедуре привреду Србије годишње коштају 1,35 милијарди евра, односно око 4,2 одсто БДП, показује студија Пројекта за боље услове пословања у Србији, коју је урадио УСАИД 2013 године.

У студији УСАИД наводи се да су уштеде могуће у чак 90 одсто процедура, што би резултирало смањењем трошкова за најмање 66,9 милиона евра. Као најпроблематичнији фактори који коче пословање у Србији издвојени су: спора бирократија, слаб приступ финансијским средствима и корупција. Долазак страних инвеститора у Србију, између осталог, коче парафискална оптерећења, вишак прописа, бирократизација и правна несигурност.

Држава најдиректније финансира око 3,7 милиона људи, што је нешто више од половине не само од пунолетног, већ и укупног становништва. Према подацима Републичког завода за статистику, у образовању је запослено око 120 хиљада људи (ако се изузму они из приватних школа и вртића), а у здравству и социјалној заштити око 140 хиљада. У државној управи, одбрани и обавезном социјалном осигурању још 120 хиљада. Конкретније, у војсци и полицији ради око 85 хиљада људи. У Влади, министарствима, управама, дирекцијама и агенцијама око 28 хиљада, док је у  локалној самоуправи запослено око 23 хиљаде. Национална служба за запошљавање, све са подружницама, запошљава више од две хиљаде, а ПИО фонд више од три ипо хиљаде људи.

Читава армија службеника, државних чиновника чини Веберову бирократску организацију која би требала да постане функционалнија, односно ефикаснија. Моћ државне бирократије која функционише почев од општинског шалтера,  преко пореске службе, па све до владиних агенција и кабинета често није у функцији грађана, а све заједно би требале да буду “сервис грађана“.

Уместо “сервиса“ бирократски апарат показује своју моћ над грађанима својим папирима и печатима, својим таксама и дужином чекања на разне потврде, уверења или овере. Грђанин се осећа “покорно“ пред шалтерима, често понижено пред службеницима Инфо стана, разних комуналних предузећа, ЕДБ, катастра, судова и других институција.

Веберова моћ политичке и државне бирократије је и даље доминантна у Србији. Влада Србије ће трпети велики отпор бирократије док буде спроводила реформу државне управе, јер бирократски апарат је жилавији, а зашто не рећи, и моћнији од сваке партије на власти.  Партије се и саме бирократизују и као такве током вршења власти подстичу свој утицај у државној и јавној управи. Тако се ствара спирала моћи бирократије као силе над грађанима и као “слуге“ сваке власти.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: