МЕДИЈСКА СЦЕНА: ДИКТИРАНИ НАПАДИ НА ВУЧИЋА

VUČIĆMeсецима уназад поједине медијске куће ламентирају како су се западне силе намериле да смање популарност премијера Александра Вучића и на тај начин умање утицај напредњака на српској политичкој сцени. Јавности се предочава како је шеф Делегације ЕУ у Србији амбасадор Мајкл Девенпорт одржавао састанке на којима су били присутни уредници и директори новина и телевизија, али и представници западу наклоњених невладиних организација и поједини опозиционари.

Наводно Девенпот им је рекао да имају “зелено светло“ за жестоку медијску офанзиву. Целокупна медијска “офанзива“ се изводи како би Запад “дисциплиновао непослушног Вучића“. Ову тврдњу поткрепљује главни и одговорни уредник “Информера“ Драган Ј. Вучићевић наводом да су сва имена и тачне локације састанака са Девенпортом познате његовој редакцији.

Да подсетимо, “Информер“ је крајем прошле године указивао на “фронтални медијски удар“ бившег директора ЦИА генерала Дејвида Петреуса. Ову нечасну работу усмерену на дезавуисање власти у Србији Петреус наводно координира преко инвестиционог фонда ККР у Србији, односно преко СББ, ТВ Н1, и још на десетине медија.

“Тамо где има дима има и ватре“, каже наш народ. Пажљивијом анализом садржаја свега онога што су објављивали медији годину дана уназад може се уочити разлика између медија у приказивању активности и доношења закључака о квалитету рада Владе Србије и Српске напредне странке. Нарочито је поразно то што су у све то укључени поједини медији са националном фреквенцијом и статусом јавног сервиса. Стиче се утисак да су у операцији неосноване дискредитације премијера Александра Вучића посленици јавне речи подељени у три ешалона.

“Независна“ новинарска удружења су добила задатак да фабрикују фалш афере са крајњим циљем да се премијер Александар Вучић прикаже као нарцисоидни политичар, такорећи диктатор. Независни електронски медији са касама препуним пара са Запада имају задатак да фингирају новинарска истраживања, а они који се баве информативом су икључиво ту да преносе такве информације са акцентом да се јавност што више усталаса.

Уколико би се појавио неки новинар који препознаје да је у питању завера “страних плаћеника“, брзопотезно би био проглашаван ментално оболелим, у најбољем случају недостојним за бављење новинарским позивом. Управо је у току медијска ујдурма која треба да прикаже премијера Александра Вучића као нетолерантног политичара који етикетира новинаре и редакције на основу њихове политичке наклоности и чак је спреман да са њима полемише.

Са друге стране, као и у свакој демократској земљи у Србији постоје медији који су блиски власти. Наравно да су такви медији спремни да “зажмуре на једно око“ када то од њих очекују властодршци. Независно новинарство је још увек недостижан идеал. Као што је било у смутним деведесетим, тако и данас постоје домаћи медији којима стижу упутства из Брисела, Берлина, Вашингтона, али и из Москве и Београда.

Још у време владавине Демократске странке америчка невладина организација “Фридом хаус“ Србију је сврстала у “делимично“ слободне земље и са тим “полуслободама“ била је, а по свему судећи и остала у рангу са Буркином Фасо, Танзанијом, Јужним Суданом, Либијом и Египтом. Рекли бисмо на Балкану ништа ново.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: