САВРЕМЕНИ ОБИЧАЈИ: КАКО СРБИ ПРОСЛАВЉАЈУ БАДЊЕ ВЕЧЕ?

BADNJE VEĆEДанас сваки малишан у Србији који похађа православну веронауку зна да се дан уочи Божића зове Бадњи дан, а вече Бадње вече. Вероучитељи их поучавају да се на тај дан бди, жељно ишчекујући Христово рођење. Због тога се и бадњак тако зове, јер се уноси у кућу на Бадње вече. Међутим, оно што малишани који живе у градовима доживе за Бадњи дан, далеко је од оног како се празнује на селу.

Обичај је да домаћин у зору на Бадњи дан исече разгранату храстову грану коју може на рамену да понесе кући. Сваки бадњак треба да сачињава гранчицу храста, дрена и сламе. Тако се славило некада на селу. Данас у великим градовима становништво греју радијатори, нема ни оближње шуме, а ни кућног огњишта. Бадњак је постао реликт прошлости, социјални атавизам који нам за мале паре продају на пијаци или по тротоарима на картонским кутијама.

У току сечења храстове гране, ношења кући, и у оквиру породице свечара некада се изводио читав низ ритуалних правила. Уношење Бадњака у кућу симболише долазак Исуса Христа у домаћинов дом. Дренова гранчица симболише здравље, жито – изобиље плодова земаљских, мед симболише духовну сласт, односно радост, а слама Исусове јасле. Бадњачка вечера је строго посна. Пре почетка вечере домаћин се прекрсти и изговори молитву Оче наш, а затим крене да ломи погачу. Погачу нуди свим укућанима уз вино и пригодну здравицу.

Истини за вољу, овај обичај се задржао још само у понеком српском селу. У градовима је прослава Бадње вечери потпуно изобличена. Купљени бадњаци се каче за предње бранике аутомобила или носе у цркву где их по некаквом новотарском обичају свештеници преливају медом и вином. Затим се у порти цркве прави велика ломача на којој сагоревају сви бадњаци које у ватру бацају пристисутни верници.

Тада окупљена омладина шенлучи са алкохолом, не би ли се ваљда по хладном времену угрејала, и уз галаму и обиље пиротехничких средстава прославила надолазећи Божић. Сутрадан, на Божић, већина њих спава до подне. На трпези ће их чекати хладна прасетина, која није испечена у домаћициној рерни, већ у пекари, као незаслужени дар после свих протеклих посних дана проведених уз мрсну храну.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: