ПОГЛЕД ИЗБЛИЗА: (НЕ)ЗВАНИЧНО О ТОМИСЛАВУ НИКОЛИЋУ

NikolicНа званичном сајту председника Републике Србије налази се биографија актуелног председника Томислава Николића. Сајт нам открива и како му се зову унуци, који је по реду владар у Србији, почев од  кнеза Вишеслава наовамо, али не може да се пронађе када је постао џудо мајстор. У празничној атмосфери потрудили смо се да по нешто издвојимо шта је штампа у протеклом периоду забележила о председнику Србије.

Осим што је постао носилац појаса и титуле џудо мајстора коју му је доделио Џудо савез Босне и Херцеговине, председник Србије је био веома активан како у домаћем тако и у иностраном академском животу. Прича о црном појасу датира из 2013. године. Приликом уручења председник Џудо савеза БиХ Миодраг Мрдић поручио је Николићу да ће му сада бити лакше да разговара са председником Руске Федерације Владимиром Путином, који је џудо мајстор. Наравно, председник Николић никада није одмерио снагу са Путином, већ га је више пута целивао у образ током војне параде у Београду.

Почетком марта ове године председник Србије Томислав Николић је поводом 25 година постојања Европске академије наука и уметности у Салцбургу примљен у круг протектора ове еминентне међународне институције. Титула протектора је почасна, а Николић је заправо покровитељ члановима Академије у Србији. Европска академија наука и уметности, са седиштем у Салцбургу, основана је 7. марта 1990. године. Данас окупља више од 1500 научника и истраживача, филозофа и уметника из Европе, Азије и САД, укључујући и 29 добитника Нобелове награде.

Средином јула 2015. године председник Николић проглашен је за почасног грађанина Берана. Захваљујући на признању председник Николић је рекао да “наше бивше заједничке државе не треба да нам буду повод за било каква сумњичења, пребацивања одговорности или раздвајања“.

Током овогодишње званичне посете Куби председнику Николићу је председник Кубе Раул Кастро уручио највише кубанско одликовање “Хосе Марти“, које се додељује за допринос светском миру, образовању, култури и науци, којим су прошле године одликовани и председници Русије и Кине.

Током церемоније отварања скупа Удружења неурохирурга Србије председник Томислав Николић постао је почасни члан овог удружења. Примајући плакету, Николић је поручио да Удружење неурохирурга пред собом има два задатка –  да настави саборну мисију и изван граница земље, али и да унапреди своју медициску дисциплину, не заостајући за временом и светом.

Ове године председник Николић добио је и повељу захвалности од Филолошког факултета Универзитета у Београду. “Ваши мотиви су узвишенији, отуда моје најискреније поштовање према свима вама који сте одабрали посао учитеља, најважнији од свих, јер вам поверавамо најдрагоценије што имамо, своју децу, будућност наше земље“, рекао је том приликом Николић.

Тако је председник Николић, по ко знакоји пут, доказао да га академска заједница срдачно прихвата. Све оно што је чаршија негативно причала о његовом високом образовању било је и остало у домену гласина. Јавност је својевремено обавештена да је просветна инспекција утврдила веродостојност дипломе председника Србије о стеченом високом образовању на Факултету за менаџмент (ФАМ) у Новом Саду и стручном називу дипломирани менаџер.

Одлазећу 2015. годину председник Николић ће памтити и по драми коју је доживео током лета за Италију када је због квара на мотору отказао званичну посету Ватикану, по државничкој одлучности да “по српски“ три пута пољуби председницу Хрватске Колинду Грабар Китаровић, по предлогу СПЦ да се на Косову и Метохији “ватиканизује“, и по одлуци да изнесе у јавност да су му службени аутомобили у веома лошем стању, па када путује колима ван Београда лако може да постане мета чак и атетантора аматера.

Медији увелико извештавају да ће у наступајућој 2016. години са републичким, локалним и покрајинским изборима бити одржани и председнички избори. Међутим, премијер Србије Александар Вучић не планира да иницира избор новог шефа државе, а по свему судећи није присталица ни расписивања републичких избора. А тек са променом Устава доћи ће и до промене правила за избор председника републике. После републичких избора, били они редовни или ванредни, следи промена Устава Србије, која би могла да буде у смислу преиначења одредби у вези са избором председника државе непосредно на биралиштима – у систем који одређује избор шефа државе у парламенту.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: