ОБРАЗОВНИ СИСТЕМ: (НЕ)КОМЕ НИЈЕ ПОТРЕБНА ВЕРОНАУКА И “ГРАЂАНСКО“ У ШКОЛАМА!?

VERONAUKA

Фото: Вечерње Новости

Министар науке и просвете у влади Александра Вучића Срђна Вербић, иначе стручњак за “Писа тестове“, покренуо је иницијативу да се веронаука и грађанско васпитање као изборни предмети изучавају само четири године.  Извесно је да су потребне методске и садржајне измене и допуне у извођењу наставе ових изборних предмета да би се ускладиле са “духом времена“ и захтевима младе генерације, али остаје отворено питање да ли је потребно сиромашити просвећивање засновано на грађанској или верској основи?

Овај “савремени министар“, попут поборника “њу ејџа“, жели свеобухватну реформу образовања са прегршт новотарија. Модел дуалног образовања у средњим школама личи на Шуварово комунистичко усмерено образовање или  доста неефикасно високо образовање по Болоњском моделу. Скраћење или редуковање веронауке и грађанског васпитања додатно се сиромаши просвећивање засновано на грађанској и/или духовно-верској основи.

Настава веронауке уведена је у школски програм у време владавине књаза Милоша Обреновића, а забрањена је почетком педесетих година прошлог века док је Србија била у саставу Титове Југославије. После пола века изучавања марксизма као “нове религије“ један неомарксиста премијер владе др Зорана Ђинђић обнавља грађанску традицију у школама на тај начин што је омогућио враћање веронауке и увођење грађанског васпитања у основне и средње школе.

Ови наставни предмети враћају вредности националног и грађанског, повезују дух народа, његову традицију са цивилизацијским тековинама. Тадашњи премијер др Зоран Ђинђић је схватио да једно друштво почива на грађанским и верским културним обрасцима. Враћањем веронауке у учионице и увођењем грађанског васпитање подстиче се вид просвећености и јача национални дух.

Србија као друштво и њени млади нараштаји суочавају се са опаким духовним и душевним заразама и изазовима. Млади су свакодневно изложени социјалним епидемијама, као што су зависност од Интернета, Фејсбука, Твитера, мобилних телефона или пороцима које стварају психо-физичку зависност, попут алкохола, дроге и дувана.

Динамика хармоничне породице је видно нарушена, тако да су млади све више препуштени сами себи, а самим тим долази до потискивања грађанских и верских облика просвећености. Опстанак ових изборних предмета у школама у новом облику и садржају свакако би оснажио грађанску и верску димензију код грађана Србије на начин истицања моралних вредности, верске толеранције и ширења општег добра почев од породице, преко вршњачких група код младих, па све до друштва у целини.

Држава и нација видно се деградирају без етичких вредности које би се подстицале кроз образовни систем и афирмисале кроз “отворену трибину“ преко предмета веронаука или грађанско васпитање. Далековид је био покојни премијер др Зоран Ђинђић сагледавајући будућност Србије у 21. веку после тешког периода за Србију, посебно деведесетих година прошлог века када се разарају све друштвене вредности. Сада би било “кратковидо“ да Влада Србије на чијем је челу премијер Александар Вучић обесмисле веронауку и грађанско васпитање протерујући их из школа, имајући у виду да је образовни систем и друштво у целини у дубокој кризи индентитета и етичих вредности.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: