САВРЕМЕНА РЕВОЛУЦИЈА: ЕВРОИНТЕГРАЦИЈЕ ПУЖЕВИМ КОРАКОМ

EU I SRBIJAЈош увек је на свим медијима ударна вест да је Србија на међувладиној конференцији у Бриселу отворила поглавља 32 и 35 у преговорима са Европском унијом, чиме је почела нова етапа у процесу европских интеграција наше земље. Посматрано из угла еврокомесара за проширење и суседску политику Јоханеса Хана овим чином Србија постаје стабилнија и привлачнија за инвеститоре и “више део ЕУ“.

Дан пред пут у Брисел премијер Србије Александар Вучић у блогерском маниру обраћа се јавности  да “ако речи револуција дамо значење какво јој даје Дејвид Лендис – велика промена или померање у активности или одређеној ствари – и ако акценат ставимо на дубину, а не на брзину промене, онда, за 14. децембар 2015. године, можемо мирно да кажемо да је важан и можда најреволуционарнији датум у новијој српској историји“.

Иако премијер Србије поручује да је “од тога дана Европа за грађане престала да буде само сан“, заправо грађани од уласка у ЕУ не очекују ништа спектакуларно. Чак већина њих и не зна шта може да очекује. Једна од првих и најважнијих промена би могла да буде увођење европске картице здравственог осигурања. Њоме житељи ЕУ стичу право на неопходну здравствену заштиту у свим земљама Уније. Чланство у ЕУ требало би да нам омогући и слободно кретање радне снаге, осим у земљама које привремено затворе тржиште.

У “Еурес межи“ ради око 800 саветника који су свакодневно у контакту са послодавцима и онима који траже посао у иностранству. Наравно, потребно је да кандидати течно говоре официјелни језик фирме за коју аплицирају, односно да испуњавају квалификационе стандарде које потражују послодавци. Последња погодност коју би грађани непосредно могли осетити у ЕУ, уколико Унија тога дана буде постојала у облику у каквом је данас,  јесу благодети шенгенског режима, односно улазак у земље ЕУ без граничне контроле.

На “историјски дан“ и “револуционарне промене“ стручна јавност гледа без ружичастих наочара. Тако историчар и потпредседник СПС проф.др Предраг Марковић, иначе добро обавештени члан “Ист-вест бриџа“ (невладине организације која представља нуклеус српског огранка светске Трилатерале, прим.аут.) сматра да Србија која је током деведесетих година била представљана као “лош момак“ у Европи, још бар осам година не може да очекује да ће је евроунијате препознати као “доброг момка“. То значи да чак ни у 2020. години неће бити дана “Д“.

Зато професор Предраг Марковић, с правом каже, да је потребно да се “оканемо“ глобалне политике, већ да тежимо да се, попут Скандинаваца, провучемо “испод радара“ и покушамо да решимо неке своје мале проблеме. Српско “мало двориште“ је предворје већег балканског и глобалног евро-атлантистичког и руског утицаја на Балкану. Србија је у “црвеној зони“ интереса моћних и тешко је гледати “своја посла“, јер то Србији неће дозволити  моћни који користе мале државе и народе да би реализовали своје интересе. Србија тешко може бити неутрална без већих притисака и удара , као што ни опредељење за ЕУ или Русију не може да прође без неких последица.

Обрни-окрени кајање нам не гине. Обраћања јавности политичара су само “лепе жеље“ у спиновању потенцијалних бирача. Анализе политичких аналитичара, историчара и других стручњака су мешавина науке и пројекција. Али оно што говори народ  јесте, како би то стари Латини рекли “глас Божији“.

Пишу: Предраг Прокопљевић и Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: