ГЕОПОЛИТИКА: КОПАЊЕ БАЛКАНСКИХ РОВОВА

GEOPOLITIKAВелика геополитичка шаховска игра води се на неколико ниова и у више праваца. Поред блискоисточног и источног “геополитичког фронта“ у жижи јавности је све више и “балкански фронт“. САД и Руска Федерација – две супер силе као главни супарници и даље се боре за утицај на простору бивших југословенских република.

То се може најбоље сагледати у републикама где је српски фактор одувек био или је још увек доминантно присутан. После великог егзодуса Срба са територије Хрватске и безочне НАТО интервенције 1999. године, да би се “атлантисти“ докопали енергетских ресурса и геостратешке позиције за војну базу на Косову, на ред су дошле “Српска Спарта“ – Црна Гора и Република Српска.

“Иако је црногорска војска мала, њено чланство је значајно, јер НАТО тиме, после Хрватске и Албаније, заузима и тај део Јадранске обале. Са уласком Црне Горе, остају још четири земље које нису део Алијансе. Македонију блокира спор са Грчком око имена, а Босну унутрашње поделе. Званично, Косово нема војску, али тамо безбедност од 1999. гарантују НАТО трупе. Тако, заправо, преостаје само још Србија, где је Алијанса непопуларна због бомбардовања“, сматрају политички аналитичари угледног британског часописа “Економист“.

Дакле, још увек су Срби највећа брана за ширење НАТО доктрине. Зато западне силе упорно раде на стварању “велике Албаније“. Једино јак “шиптарски фактор“ може угрозити позицију Срба на северу Косова, што “отвара врата“ НАТО снагама да продру до Копаоника, главне висинске тачке, односно контролног пункта за цео регион.

Истовремено, западне силе раде и на слабљењу Републике Српске на тај начи што покушавају да са власти сруше Милорада Додика. То потврђује и портал “Искра“ прослављеног српског редитеља Емира Кустурице, који је објавио сензационалистичку информацију да је у току реализација плана “Помрачење“, чији је циљ рушење актуелне власти у Репубици Српској. Нигде у свету председници нису свргнути са власти зато што су диктатори, већ зато што су “велики играчи“ бацили око на национално благо “типоване земље“. Тако је са власти отишао Садам Хусеин, Моамер ел Гадафи, Слободан Милошевић… Румуни се и данас са пијететом сећају времена када је владао Николај Чаушеску.

Евидентно је да западне силе још увек нису завршиле свој посао на Балкану. Још увек се бије битка за пеузимање електропривреде, телекомуникационих компанија, шума и руде. По свему судећи Руска Федерација неће седети скрштених руку. Не треба бити велики стручњак за геополитику да би се закључило да ће Руси одиграти на “српску карту“. Уосталом званична Москва је једина нада Милораду Додику да остане на власти.

Многи геостратези и политички аналитичари који прате померање фигура по великој геополитичкој табли света злослутно поручују да се на Балкану опет копају ровови, мислећи пре свега на политичка превирања у Републици Српској и на још увек нерешено “косовско питање“.  Тешко је да било који парламентарни избори могу велике силе да одврате од спровођења својих геостратешких циљева. У процецу спровођења геостратешких интреса великих сила грађани чак не играју ни улогу пијуна. Неоколонијалистички мозгови газда мултинационалних компанија грађане малих држава виде као заосталу прашину на поменутој шаховској табли, а у најгорем случају препознају их као колатералну штету.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: