ЕВРОИНТЕГРАЦИЈЕ СРБИЈЕ: ОД “ЛОШЕГ МОМКА“ ДО “ПОСЛУШНЕ ДЕВОЈКЕ“

srbija-evropska-unija-eu_660x330Процес евроинтеграција Србије још увек није орочен. Још увек нико неће да саопшти када ће Србија постати чланица ЕУ. После пада Милошевића, све “демократске“ владе су са мање-више ентузијазма кренуле да се отварају према ЕУ. Почетне кораке је направила Ђинђићева влада, да би Коштуничина политика успорила тај пут, а затим Тадићева политика дала озбиљнији сигнал за европски пут Србије. Дачићева, а затим и Вучићева влада до краја су закорачиле у евроинтегративне процесе са испуњавањем свих услова које од њих траже еврокомесари.

Вучићева влада отвара прва поглавља за чланство у ЕУ, али је питање колико ће времена бити потребно да се сва “шаховска поља“ ЕУ према Србији отворе или напокон затворе како би се прихватила европска реалност.

Србија је на путу ка отварњу “шаховских поља“, односно поглавља, доживела велику драму, почев од атентата на премијера Србије др Зорана Ђинђића, преко “хашке трилогије“, па све до балканских мирења и чувеног “косовског гамбита“ захваљујући којем је Косово вољом западних сила отето Србији. Пут Србије ка ЕУ у највећој мери зависиће од три кључна фактора. Први је однос Србије према Косову. То је отварање поглавља 35 који ће се по процени западних стручњака и дипломата затворити када се успоставе добри добросуседски односи Београда и Приштине. Ово поглавље може бити веома напорно и дуго за Србију, јер тражи одређени облик признања државности Косова од стране Србије.

Бриселски споразум је само демонстрација “меке моћи“ тог пута од стране ЕУ и САД. Други фактор је пуна контрола ЕУ и ММФ над буџетом Србије, односно “протекторални“ однос ЕУ и ММФ према економији Србије, што значи стриктно поштовање дисциплине враћања дугова према повериоцима. ЕУ од Србије очекује да уреди државну управу, јавне финансије, али и да поштује стандарде људских, мањинских права и медијских слобода. Трећи фактор је будући однос Србије према Русији и потреба да Србија “усклади“ своју спољну политику са интересима ЕУ. Све државе у региону, сем Србије и БиХ су се већ определиле за политку коју спроводе евроатлантисти.

Процес евроинтеграција Србије може, попут пријема Турске у ЕУ, трајати доста дуго, можда и више од пет или десет година. Турска има спор са Грчком у вези са Кипром, као што и званични Београд има спор са Приштином око статуса и независности Косова. Турска је окупирала северни Кипар 1974. године, а Косово је уз (по)моћ САД и НАТО, а онда и ЕУ преко ЕУЛЕКСА-а отето од Србије.

Дакле, пут Србије ка ЕУ биће “Танталове муке“ са пуно неизвесности и условљавања. Влада Александра Вучића је успела да уравнотежи односе Србије са ЕУ својом конструктивном политиком коју води према суседним земљама. Влада Александра Вучића је у Немачкој видела свог савезника на путу ка ЕУ, уз обавезу да буде кооперативна и конструктивна у извршавању обавеза које добија од Немачке и ЕУ. Србија је одустала од “суверенистичке“ политике и прихватила да буде максимално “кооперативна“ током процеса евроинтеграција.

Неки евроунијатски закони се већ сада примењују, чиме све више јача утицај запада у Србији. Оно што је пре неколико година било проглашавано за највећу јерес, попут поштовања права геј популације, сада постаје реалност.  Србија је успела да се реши статуса “лошег момка“ како би постала “послушна девојка“ што је за сада више него довољно да би задовољила високе европске критеријуме.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: