ГЕОПОЛИТИКА: ТУРСКИ МИЛИТАРИЗАМ ОПАСНОСТ ЗА ЕВРОПУ

TURSKI MILITARIZAMНеоосманска власт у Турској све више прави проблеме Северноатлантском савезу  и на тај начин притиска ЕУ која је и сама видно подељена и уплашена тероризмом. Зато је ЕУ, пре свега Немачка, одобрила више од три милиjарде евра Турској да заустави мигрантску кризу која економски исцрпљује ЕУ. Све је очигледније да је и криза са мигрантима део турске политике притиска на ЕУ.

Турска све више показује своју милитаристичку стратегију према блискоисточном кризном региону. Ирачке власти су позвале званичну Анкару да „моментално повуче своје снаге“, које је без пристанка званичног Багдада распоредила на северу Ирака, саопштио је кабинет ирачког премијера Хајдера ал-Абадија. У питању је тешко кршење ирачког суверенитета, мишљење је званичног Багдада.

По свим мерилима, Турска је оптужена да говори језиком тероризма, док наводно ради на његовом спречавању. Дозволила је да њене границе постану пролаз за терористе и делује као канал илегалне трговине нафтом од чијег новца ИСИС опстаје. Иранске власти имају доказе о незаконитој трговини нафтом између Турске и Исламске државе (ИСИС).

Такође, званична Москва тврди да су турски председник Реџеп Тајип Ердоган и његова породица умешани у те криминалне радње. Јачање турског милитаризма сада је у зони Сирије и Ирака. Пробуђена неоосманска “ратничка крв“ представља потенцијалну опасност и за све балканске земље које су некада биле под патронатом великог турског царства.

Нема сумње да званична Анкара води неоосманску политику, те да се у својим дипломатским продорима посебно окреће Албанији, Косову, Македонији и БиХ где живи велики број муслимана. “Многи на западном Балкану верују да је главни циљ турске владе побољшање својих веза с исламским светом. Верује се да се политика Турске више базира на идеолошким, него на националним интересима“, каже за “Дојче веле“ турски стручњак за Балкан Ерхан Турбедар, и додаје да та сумњичавост према Турској вуче корене из историје. Очекивано, највећи отпор турском утицају је међу становницима Србије, где према неким истраживањима мање од 15 одсто испитаника сматра да је Турска пријатељска земља.

Актуелна конфротанција Турске са Русијом може бити сигнал и за погоршавање односа званичне Анкаре са Грчком која не одобрава турски радикализам. Турска радикална геополитика може да се манифестује и око “кипарског питања“. Треба подсетити да интересе на Кипру, поред Грчке и Турске имају и Русија, Велика Британија, Израел и још неке државе ЕУ. Геополитичке прилике недвосмислено указују да турски председник Реџеп Тајип Ердоган и његови политички истомишљеници постају велики политички авантуристи који могу да направе велике неприлике Европској унији.

Пишу: Томислав Кресовић и Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: