ГЕОПОЛИТИКА: ОЕБС У УНАКРСНОЈ ВАТРИ ВЕЛИКИХ СИЛА

oebs_beograd2Министарска конференција Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) у Београду означила је крај председавања Србије овом организацијом која траје већ четири деценије, почев од конференције у Хелсинкију 1975. године. Београдска конференција је одржана на високом безбедносном нивоу. Србија се потрудила да буде добар домаћин конструктивних намера. Уједно то је и доказ успона дипломатије Србије у побољшању свог међународног угледа. Дуг је пут Србије да се покаже као партнер у развијеним европским земљама.

Да подсетимо, ОЕБС је својевремено у великој мери одлучивао о судбини Србије, пре свега статуса Косова и Метохије. Мисија ОЕБС-а, односно њен верификатор амерички генерал и дипломата Вилијам Вокер био је “иницијална каписла“ да се 1999. године покрене ратна машинерија НАТО против Србије, и то без одобрења СБ УН.

Када се сагледа пут од Конференције за европску безбедност и сарадњу (КЕБС -1975. године) до Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС – 2015. године) уочљив је ток завршетка “Хладног рата“ у Европи, продирања атлантистичке политике “по дубини“, јачања принципа ЕУ и доминације званичног Берлина. ОЕБС је постао “комесар“ људских и мањинских права, али није деловао на заштити суверенитета држава које су покошене грађанским ратовима и спољним интервенцијама великих сила, као што је то био случај са бившом Југославијом.

Грађански сукоб и интернационализација украјинског конфликта слична је моделу СФРЈ, где је ОЕБС деловао као миротворац који “слуша“ препоруке САД као патрона ЕУ и већег дела Европе. Оружани сукоб у Украјини, глобална миграциона криза у Европи, али и заоштравање односа Русије и Турске после обарања руског авиона у ваздушном простору Сирије, те нерешено “кипарско питање“ и даље су  “живе ране“ европске безбедности. На београдској конференцији ОЕБС-а Турска, Украјина и Албанија су безуспешно покушале да наметну своја питања и врше нове поделе унутар ОЕБС-а.

Помак на београдској конференцији, као својеврсни допринос Србије у улози умереног медијатора глобалних криза јесте дипломатски дијалог како Русије и САД, тако и Русије и Турске. Борба против тероризма и решавање питања блискоисточних миграната привидно  је добило  заједничку подршку свих учесника.

Београдска конференција ОЕБС-а показала је да у Европи владају нове поделе севера и југа Европе, поделе око опстанка и деловања ЕУ, нових геополитичких пројекција, обликовања Европе по моделу НАТО и дубинског продора према Русији. Све ово су велики изазови за Европу која сада има више конфликата и неслоге него пре три или четири деценије.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: