СТРАТЕШКА ОДЛУКА: СРБИЈА ЗА САДА НЕЋЕ У НАТО

NATO-Srbija-790x502Посета генералног секретара НАТО Јенса Столтенберга званичном Београду значи прихватање Србије као безбедносног “партнера“  у борби против међународног тероризма. Стратези Северноатлантске организације свакако знају да Србија има добро обучене антитерористичке јединице, чији припадници имају и ратно искуство. 

Такође, НАТО интереси у Србији везани су за превентивни утицај Алијансе на Балкану и отварање ваздушног простора за националну контролу лета како би међународни ваздушни простор био сигурнији над Србијом и спречиле се опасности од облика тероризма и претњи међународном ваздушном саобраћају.

Изјава Јенса Столтенберга да је Србија на путу евроатлантских интеграција доста говори, без обзира на то што Србија инсистира на својој војној неутралности. Пре или касније пут у бриселску централу ЕУ води и у седиште НАТО, које се налази у истом граду.

Будући да гради имиџ једног од водећих балканских лидера, премијеру Александру Вучићу су добри односи са НАТО веома значајни због размене безбедносних података у борби против међународног и псеудоисламског тероризма. „Немамо никаквих непријатељстава. И не желимо од пријатеља да правимо непријатеље, као што смо то радили у прошлости“, каже Александар Вучић.

Међутим, остаје отворено питање да ли посета генералног секретара НАТО Србији ипак представља извесну  провокацију према Руској Федерацији?  Није тајна да је Руска државна Дума усвојила Изјаву којом се успротивила уласку Црне Горе у НАТО, упозоравајући да то може имати негативне тенденције у сфери туризма, инвестиција и економске сарадње Русије и Црне Горе. Посланици Думе позивају на уздржавање од ширења НАТО, које се може догодити ако Алијанса почетком децембра званично позове Црну Гору.

Према анкети коју је урадила агенција “Популус“  од 25. септембра до 15. октобра 2015. године осам хиљада испитаних грађана Велике Британије, САД, Немачке, Француске, Бугарске, Мађарске, Чешке и Пољске изнело је своје мишљење поводом отварања командних НАТО пунктова на територији Европе. Како преноси портал “Спутник“, који је и наручилац истраживања, занимљив је податак да 28 одсто испитаника у целини сматра да размештање командних пунктова неће донети промене у смислу одржавања нивоа безбедности у Европи. Овакво мишљење дели трећина становништва у Француској и Немачкој: 33 одсто, односно 34 одсто.

Публикована анкета нам недвосмислено показује колико је Руској Федерацији, која је све јача на светској политичкој сцени, важно да привидно умањи значај НАТО на простору Европе. Што се Србије тиче, треба знати да се ослонац за војну неутралност гради на једној реченици из Резолуције Скупштине Србије (децембар 2007. године) која је донета поводом тада надолазећег проглашења државе Косово. Форсирајући војну неутралност овдашње власти ће бар за још неко време да пролонгирају разрешење стратешке дилеме Србије у вези са давањем одговора на питање ком светском војном блоку се треба приклонити.

Највећу политичку корист  од истицања војне неутралности власт има баш на домаћем терену. Због тога премијер Вучић толико често понавља: “Да не би било разних тумачења, желим да кажем оно што кажем и у Бриселу, Вашингтону и Москви, а то је да Србија жели добру сарадњу са НАТО, али има јасну политику војне неутралности“.

Пишу: Томислав Кресовић и Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: