ШТА НЕДОСТАЈЕ ГРАЂАНИМА: КАШИЧИЦА БИСТРОГ ХУМОРА

facebook-prijateljstva-maskaСрбија већ дуго нема развијен друштвени хумор, здраву народну шалу, политички виц и позитивну енергију. Уместо тога нуди се друштвени неукус кроз разне ријалити шоу програме, шири се психологија страха, кич и порнографија, уз подстицање насиља. Све је то део “матрице“ кроз коју пролази Србија последних 25 година. Да подсетимо да је у време Тита негован системски хумор преко Мије и Чкаље, да су се по Србији ширили политички вицеви о Титу и да је све то био вид “одушка“ на Брозов ауторитарни систем.

Народни дух се кретао између паланчко-сељачке логике, урбанизације и трагања за појединачном слободом. Све до деведсетих година Србија је имала понешто од хумора који је ослобађао човека од страха. Осамдесетих година, пред распад бивше Југославије била је култна серија “Бољи живот“.

Онда су дошле тешке деведсете са ратовима, санкцијама, инфлацијом, криминалом и екстрмним политичким лидерима и идејама. Хумор је протеран са ТВ екрана. То је било време слика ратних разарања и крвожедних страначких борби. У таквој програмској шеми није било места за смех и хумор као есенције за духовно здравље нације. Понеки садржаји били су да отворе “сиво небо“ над Србијом.

Да подсетимо, тада је доминирало Индексово радио позориште, површни црни хумор новинара и сатиричара Милована Илића Минимакса, као и политичке ток шоу емисије са др Војиславом Шешељем, Вуком Драшковићем и другима који су уносили кладионичарски дух у националну политику. До 2000. године Милошевићев режим је био у знаку тешких тема где је хумор био дозиран малом кашиком. У Милошевићево време интернет још увек није био тако распрострањен. Деведесетих су биле популарне серије “Породично благо“, “Срећни људи“ и “Горе доле“. Све серије говоре о тешкоћама нације у време кризе, ратова и санкција напаћеног народа.

Негде 2003. године у Србији је омасовљен интернет који сада влада виртуелним простором са друштвеним мрежама. Србија се “отворила“ према глобалну свету. На мрежи се могу пратити садржаји хумора из читавог света, као и мноштво дигиталних и сателитских канала. И што је већи избор, то је на лицу грађана Србије све мање осмеха, све мање хумора и лепих речи.

Велике друштвене и социјалне поделе, масовно пропадање породица, фабрика , губитак радног места отупео је дух нације да верује у боље сутра. Сада је на сцени “црни хумор“ политичара и тајкуна, рекламни хумор компанија, са мноштвом разних ТВ сапуница, попут “Беле лађе“, која покадкад извуче осмех на лице, али пре свега због карикирања политичке некултуре и друштвеног кича.

Данас се уживо нуди највулгарнији облик забаве који подсећа на почетке античког позоришта када су гледаоци посматрали глумце док једу и спавају, пратећи њихове поступке. Хумор је део здравља нације и појединца. У Србији све више људи пати од депресије.

Преузети су технолошки обрасци модерног-посмоденрог доба са стањем једне постиндустријски осиромашене државе и нације која се виртуелно бори за очување Косова као свог индентитета, за своја радна места, за очување културних атавизама, попут спремања зимнице и кисељење купуса. Данас политичари уместо о нацији говоре о евроинтеграцијама са мало личне вере и још мање осмеха. Старо је правило када некоме не можеш да помогнеш, онда га бар уз смешак саслушај.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: