УНЕСКО ГЛАСАЊЕ: ТРИЈУМФ ИСТИНЕ, А НЕ СНАГЕ

svece-crkva-foto-beta-1357207282-248373Епилог генералне конференције Унеска у вези са пријемом Косова у чланство ове организације јесте да је тријумфовала правда и разум над моралним талогом. Србија је успела да сачува своје косовско-метохијско благо, своје сакралне објекте и споменике културе, од којих су неки већ под заштитом Унеска. Иза велике игре стајали су разни интереси и калкулације. Западне силе су хтеле да Србију избаце са Косова, а Српску православну цркву (СПЦ) обезглаве, што би створило услове за додатно исељавање Срба са Косова.

Цивилизоване земље су допринеле да зликовачка рука не дотакне Пећку патријаршију, Високе Дечане, Грачаницу и Богородицу Љевишку. Косовски манастири и цркве остале су под јурисдикцијом државе Србије и СПЦ. Од 142 присутна представника чланица Унеско, „за“ је гласало 92, „против“ је било 50, уздржаних је било 29. Неопходна двотрећинска већина била је 95 гласова. Влада Косова и њени партнери рачунали су да имају 92 гласа за пријем Косова у Унеско. Србија је сачувала своју духовну колевку, своју душу, као што Јевреји чувају Јерусалим и Зид плача, а хришћани Христов гроб. Осујећени су геополитички планови Северноатланске алијансе која је желела да још једним формално-правним чином појача свој утицај на Балкану.

Шта се друго могло очекивати од Хрватске, која се „прославила“ уништавањем великог броја православних светиња током акције „Олуја“ 1995. године и протеривањем око 250 хиљада Срба, сем да гласа у корист моралног талога. Нико се није изненадио како је гласа Бугарска. Познато је да они одувек својатају Светог Саву, а у новије време су се ставили на страну свих оних који желе да истисну СПЦ из Македоније. Још од шездесетих година прошлог века Македонци воде расколничку битку против СПЦ трудећи се да је потисну. Црна Гора води специјални рат против СПЦ стварајући непризнату Црногорску православну цркву, одричући се при том не само светосавља, већ и изворног његошевског – српског православног духа. Од 1912. године Албанија води све облике ратовања против Србије и СПЦ потискујући и српску православну заједницу. Немачка и њени сателити се кроз историју труде да умање духовну снагу Србије и српског народа. Ердоганова неоосманска Турска је заговорник јачања ислама и турског фактора на Косову и Метохији.

Током одлучујућег гласања за улазак Косова у Унеско главна снага Србије биле су Руска Федерација, Кина и друге цивилизоване државе. Колико је снажна порука Унеска да Србија није поражена дочаравају речи амбасадора Русије у Србији Александра Чепурина, који се сетио мудрих речи светог Александра Невског да „Бог није у снази, него у истини“. Међутим, Србија се не сме гордити победом, јер постоје индиције да ће кренути талас антисрпског расположења на Косову и Метохији, уз могуће облике насиља над Србима и српским светињама које никада неће бити огледало историјског трајања крадиљиваца наше културне баштине.

Пишу: Томислав Кресовић и Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: