НАШЕ ПИТАЊЕ: ДА ЛИ СУ ВИП-OВЦИ МЕДИОКРИТЕТИ?

CRVENI TEPIHМноги од нас који слушају рок музику сећају се посвете на албуму, издатог пре три деценије, познатих британских музичара Роја Харпера и Џима Пејџа: „Необични људи пишу песме обичним људима“. Тада младима у СФРЈ није било најјасније шта то значи бити необичан. Заглибљени у поимању света који су креирали очеви самоуправног социјализма, радни људи и грађани су такве јединке препознавали као снобове, скоројевиће и „покондирене тикве“.

Према дефиницији ВИП је углавном нарцисоидна особа којој друштво омогућује посебне привилегије због њеног статуса или значаја. То су углавном познате личности, естрадни политичари, тајкуни, фолкери и манекенке. Они су редовни учесници монденских скупова, а препознатљиви су и по томе што обожавају да им се публика диви док позирају на црвеном тепиху. Обично седе у првим редовима или у ложама за повлашћене гледаоце. За њих су на аеродромима отворени ВИП салони, а користе и погодности завршавања посла преко реда. На жалост овај статус данас у Србији имају и даме сумњивог морала које се експонирају у ријалити шоовима, као и криминалци који су се деведесетих година инфилтрирали у политику, бизнис и спорт.

ВИП синдром се обично јавља у периодима транзиције, када долази до тумбања друштвених класа. Тада нова класа тежи да се одвоји од остатка популације како би повећала културну и социјалну дистанцу. Медији, посебно они таблоидног карактера се утркују да промовишу раскошан живот „виповаца“. Готово да више нико не примећује када политичари у својим говорима потенцирају управу ту дистанцу. Препознајући тај негативан тренд премијер Александар Вучић је на седмој конвенцији СНС у „Сава Центру“ поручио: „На жалост неки од нас су помислили да је власт прилика за богаћење, за лагодан живот, за поглед ка себи и својима, уместо погледа ка нороду и држави…Ми смо овде не да владамо, него да служимо свом народу и својој земљи“.

Један од основних постулата антипсихијатрије је да је сваки друштвени феномен у сфери нормалности само ако се појављује у великом броју ситуација. Из тога би могли да закључимо да је „ВИП животни стил“ нешто што је нормално, јер нам управо то непрестано сервирају домаћи и страни медији. А већина „виповаца“ у први план ставља искључиво своју глазуру. Испод површине налазе се обична људска бића са свим својим врлинама и манама. Што би наш народ рекао, када помешаш купус и млевено месо добијеш у просеку сарму.  У праву је био Иво Андрић када је констатовао да „овај свет лежи на плећима медиокритета“.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: