ИЗ НАШЕГ УГЛА: ЈЕЗИК УЧИМ, А БОЛЕСНИКА НЕГУЈЕМ

JEZIK SE UČIУ последње две ипо деценије Србија је доживела културолошки шок. Уништени су ранији обрасци понашања претходног друштвеног система уз деградацију и поништавање националних и етичких норми опхођења. Дошло је до извесног расцепа социјалне структуре, политичког и моралног поретка. Духовно стање нације се деградира банализацијом језика, понашања и обичаја народа.

Емпанија је на минимуму што доводи до повећања (само)изолације друштвених група и слојева. После хиперинфлације, санкција и ратова активирани су сви постојећи облици друштвене патологије. У медијима се без икаквог устручавања афирмишу вредности мафије и корупције што доводи до „дављења“ идентитета појединаца који нестаје у осиромашеној хетерогеној маси различитости.

Политички језик, затим језик улице и картон трговине, језик дилера дроге, мафијашки језик, комуникација на друштвеним мрежама и језик „бизнисмена“ скоројевића видно урушавају језик породице, образованих и просвећених слојева српског друштва. У Србији доминира комуникација сурових интереса, политичке и медијске примитивности која гуши мишљење, идеје и здрав друштвени однос. На жалост, у образовним институцијама се све више говори жаргонски, са прегршт туђица.

Млади у Србији све мање говоре језиком својих прадедова. У моди је језик технократског сленга који се лако пребацује у СМС поруке или штуре реченице на друштвеним мрежама. Родитељи се нађу у чуду када завире у мобилни телефон свог детета и прочитају: „Ма општ бре. Tnx! Wtpp…i ljtе…“, што значи „Ма опуштено бре. Хвала! Волим те пуно, пуно… и љубим те“.

Кварење језика доводи до духовне пустоши. Сви друштвени слојеви сада говоре или пишу скоро на исти начин, па се губи разлика између просвећних и оних који то нису. Политички језик је све примитивнији. По својој простоти подсећа на језик таблоида и ријалити шоу програма. Стил комуницирања не само да осиромашује језик, него „корак по корак“ деградира све друштвене вредности.

Међу људима све су израженији вербални и невербални облици насиља, почев од „оштрих“ речи, преко попреких погледа, па све до агресивног „говора тела“. Све то указује на духовне и социјалне слабости нације и појединаца. Све мање су присутни облици јавног или појединачног дијалога, дебата, дискусија које изграђују културу комуникације и поспешују квалитет српског језика.

Нужан је национални и друштвени рад на очувању квалитета језика, јер се тако одржава стабилност комуникације међу људима. Смањење напетости, агресивности и примтивности треба да започне, пре свега у медијасфери, затим у школама, државним институцијама и цркви. Треба искористити све образовне форме у језичком просвећивању народа. Треба запамтити да се језик не може неговати. Болесници се негују, а језик се учи. Примера ради, за сваку похвалу је организовање такмичења студената правних факултета у беседништву. То је прилика да се осети енергија младих људи, та бујица вешто артикулисаног говора, које код слушалаца изазива пун естетски доживљај.

Неспоразуми и конфликти у друштву долазе због неразумевања форми комуникације, иако на први поглед изгледа да све друштвене групе користе сличне језичке фразе као одраз унутрашњег и спољашњег понашања.

Пишу: Томислав Кресовић и Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: