ЕВРОИНТЕГРАЦИЈЕ: ПУСТИ СНОВИ КАНДИДАТА

untitledДуг је и неизвестан пут Србије ка ЕУ. На том путу много је трња, подметања, притисака и уцена. Уколико Србија прође све „сциле и харибде“ могуће је да ће у наредних десет година постати члан ЕУ. Поставља се питање колико ће Србија тада бити регионално и међународно утицајна?

Политичке олигархије у ЕУ виде своју позитивну или негативну идеологију, а грађани на ЕУ гледају са емоцијама које су пре свега на нивоу страхова и сумњи какву ће социјалну и економску позицију имати Србија у ЕУ. Од октобарских промeна 2000. године све владе и политчари „сањају“ ЕУ као „леп сан“или као кошмар. Политичари су обећавали пут у ЕУ 2007. године, 2015. године, а вероватно је да ће одлуке бити унутар ЕУ после 2020. године и не зна се тачно када. Од чега то зависи?

Пут Србије у ЕУ зависи од глобалних геополитичких процеса и ситуације на реалцији ЕУ, САД и Русије. Зависи и од унутрашњих превирања у ЕУ која је већ начета сукобима, поделама и интересима развијеног севера и кризног југа. Пут Србије ка ЕУ зависи и од регионалног положаја балкана и њене стабилност и односа Србије пре свега са Косовом, а онда и са БиХ у вези позиције Републике Српске. Будућност Србије зависи и од гласова и интереса Хрватске, Црне Горе и других балканских држава и њиховог третирања Србије.

Србија ће, вероватно, бити предмет за разматрање заједно са Македонијом, Косовом и БиХ, а после третирања Албаније и Црне Горе. Дакле, ЕУ Србију неће примити док не „пацификује” односе на држвном плану  са Приштином и док се на другачијим односима не уреди БиХ. Економија и унутрашње реформе су у другом плану. Државе које су у ЕУ, пре свега Бугарска, Румунија и Хрватска нису ни горе, ни боље од Србије, али су у ЕУ из геополитичких разлога и утицаја моћних држава, пре свега САД која заједно са НАТО контролише ЕУ са предводницом Немачком. Можда ће условљавање Србији бити и у односу на Русију и притисак да Србија постане чланица НАТО.

Грађани Србије као саставни део „природне“ Европе желе да живе евроспки, да путују и раде у земљама ЕУ. Тај процес биће усмераван у зависности од оцена ЕУ према Србији и „послушности“ Србије. По оцени помоћника директора Канцеларије за европске интеграције Иване Ђурић грађани о ЕУ одлучују на основу емоција, а не толико на основу чињеница. Она је оценила да већина ТВ и штампаних медија однос према темама ЕУ најчешће заснива на државној политици и да краткотрајне кризе у односима са ЕУ, попут оне изазване информацијама о немачком амандману на платформу о поглављу 35, остављају дубинске последице на перцепцију.

Истраживање Канцеларије за европске интеграције које је спроведено у јуну 2015. године показује да је 49 одсто грађана подржава чланство у ЕУ, 28 одсто је против тога, остали немају одговор или су неопредељени. Од начина комуникације ЕУ са Србијом и односа политичке власти, али и реалног живота грађана Србије зависе многе оцене о будућности Србије у ЕУ. За сада и у наредној деценији Србија ће „сањати“ ЕУ, као што тај сан Турска сања од 1987. године.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: