НОВЕ-СТАРЕ ПОДЕЛЕ: УДОВОЈЕНОСТ СРПСКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

NACIONALNA INTELIGENCIJAНационална интелигенција у Србији данас је поларизована више него пре 15 или 25 година. Док с једне стране влада „завера ћутања“ националних институција које производе пасивну резистенцију мишљења, са друге стране суочени смо са провалом анационалних и контранационалних ставова који уносе смутњу у друштво, посебно међу младе. Национална интелигенција окупљена на универзитетима, научним институтима, САНУ, Удружењу књижевника Србије или у врху СПЦ за кључне проблеме Србије и српског народа нема јасне, нити дефинисане ставове.

Током Брозове владавине у друштвеној елити постојале су дисидентске, антикомунистичке и национално просвећене групације које су тежиле „Истини“ о скоријој прошлости, као и будућности Србије. Током седамдесетих година на Филозофском факултету Универзитета у Београду деловале су групе тзв. професора дисидената, групе књижевника у УКС или деловима САНУ, које су биле опозиција комунистичкој власти, икао су исти ти људи били део комунистичке олигархије.

Почетком деведсетих година прошлог века, у време власти Слободана Милошевића, национална интелигенција је била подељена на оне који су подржавали национални курс и оне који су били против, окупљене у „Београдском кругу“ унутар УКС или САНУ. Један број интелектуалаца био је везан за „Меморандум” САНУ, док су други ватрено заступали другачије ставове. Падом Милошевића с власти национална интелигенција се поделила унутар партија ДОС-а на оне које су се отварале према Европи и оне друге који су оцењивали поразност нове власти. Највећи супстрат националне интелигенције потрошен је у политичким борбама СПС, ДС, ДСС и ДСС. Најмањи капацитет националне интелигенције био је око СРС, односно у почетном периоду СНС.

Национална интелигенција је била прилично пасивна у време власти др Војислава Коштунице и Бориса Тадића. Није било ни великог реаговања САНУ, нити УКС. Стиче се утисак да је политичка олигархија асимиловала енергију националне интелигенције која је поларизована на евроскептике и еврореалисте, односно еврофанатике. Тако се постепено енергија националних институција „топила“.  Бивало је све мање поборника српске државности и чувара националних вредности, а све више оних који заговарају евроинтеграције и глобализам.

Србија се сада суочава са ситуацијом да је Запад притиска да радикално нормализује односе са Приштином, уз одлуку органа Унеско да се Косово препоручи за пуноправни статус у овој организацији. Иза ових ставова стоји највећи број држава ЕУ које су са САД већ признале независност Косова. Националне институције, пре свега САНУ, УКС, али и СПЦ више гледају шта ће и како реаговати владајућа политичка олигархија и влада Србије, него што имају јасне ставове упућене држави. Као да национална интелигенција страхује да је случајно Запад не изопшти као реликт идеологије из деведесетих година прошлог века.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: