ПОЛИТИКА И ВОЈСКА: ОФИЦИРСКИ „ТАМНИ ВИЛАЈЕТ“

595754_dikovic-zivak-bandic-02foto-tanjug-t-valic_origЈош 2011. године, док су ресор одбране водили они који сада једва прелазе цензус за парламент, на Фејсбук страници под називом Обавештајно Безбедносне Информације постављено је питање: Да ли  официрска част и државно (читај: партијско) управљање Министарством одбране и Војском Србије могу да иду једно уз друго?

Понуђени су и одговори који одсликавају крајње позитивне и крајње негативне ставове по овом питању. Будући да су грађани Србије, а зашто не рећи и бивше Југославије, васпитавани у духу поштовања војске и часног официрског позива, најчешћи одговор је био да би официрска част требало итекако да омета официре у провођењу чисто партијских одлука.

Ово питање је у јавности свој врхунац достигло после пада војног хеликоптера крај цивилног аеродрома у Сурчину, када је погинула посада са бебом коју су спасавали.

У јавности је тада покренута харанга на министре Братислава Гашића и др Златибора Лончара како су, наводно, утицали да надлежни официри мимо устаљених летачких протокола нареде пилоту да хеликоптер спусти на Аеродром „Никола Тесла“, како би спасавање бебе искористили за медијску промоцију.

Месецима се већ политички актери ове афере правдају да на аеродрому у Сурчину није било новинара. Недавно је и премијер Александар Вучић из студија „ружичасте телевизије“ поновио причу како тада на Аеродрому „Никола Тесла“ није било медијских екипа, тако да претпоставка да су министри имали нечасни мотив да се сликају у акцији спасавања бебе пада у воду.

Уједно, то је на неки начин био и увод пред најновију вест да по одлуци првостепеног Војног дисциплинског суда генерали Ранко Живак и Предраг Бандић годину-две неће моћи да напредују . Занимљиво је да прозивани министри, као цивили, нису били обухваћени поступком, тако да би њихова евентуална одговорност могла да буде предмет процеса искључиво пред редовним судом.

Без обзира на то што је генералима изречена дисциплинска казна и што ће им остати трајна мирља у официрским досијеима остаје недоречено могу ли амбициозни официри да досегну „олимпијске висине“ ако немају благослов моћника из владајућих партија? Уколико је одговор потврдан, онда су одлуке ова два генерала од старта биле исправне, јер су се нашли у ситуацији „Тамног вилајета“. Шта год да су урадили кајање им је претстојало.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: