ЕВРОИНТЕГРАЦИЈЕ СРБИЈЕ (ДРУГИ ДЕО): СРБИЈУ „СТЕЖУ“ НЕМАЧКИ ИНТЕРЕСИ

ANGELA MERKELНа пиједесталу великих светских сила увек су интереси, и ништа више. У случају Србије Берлин тражи од званичног Београда да „нормализује“ односе са Приштином, све до међусобног признања. За Немце Србија је „капија“ према Евро-Азији, али са отвореним границама према Косову, БиХ и Хрватској. После НАТО интервенције  1999. године, Србија је у очима Немаца у сваком погледу поражена држава.

Немачка је лобистичка и логистичка подршка Приштинии за статус Косова у Унеско. Немачкој политици од Бизамрка, па све до Меркелеове „смета” утицај Србије у БиХ, пре свега у деловима где су Срби већинско становништво, али и ширење интереса Србије на Косову које је славодобитно остварено у Балканским ратовима 1912/1913. година. Немачка Србију може да прихвати само као регионално подељену и економски и политички послушну и зависну од ЕУ и Берлина.

Истини за вољу, Србија у својој политичкој и правној историји никада није била протежирана држава међу великим силама. Хронолошки посматрано од 1878. па све до данас Србија је била и савезник и противник Немачким и Аустроугарским интересима на Балкану. Први светски рат је донео непријатељство које је пороузроковало праву херојску епопеју српске војске. У годинама између два светска рата Краљевина Југославија постаје „савезник “ Немачке. Затим следи Други светски рат и опет је у први план избило крваво непријатељство.

Обнова односа Брозове Југославије са Немачком била је у успону нарочито средином шездесетих година прошлог века, да би Милошевићева владавина опет довела до отвореног непријатељства које је крунисано бестијалним бомбардовањем Србије 1999. године. После октобарских промена 2000. године Србија је у време Ђинђићеве владе била у „љубави“ са Немачком. Доласком на власт др Војислава Коштунице Србија је „трн у оку“ немачке спољне политике. После одласка Коштунице са политичке сцене, Србија и Немачка постају умерени „пријатељи“, да би доласком на власт Александра Вучића политички односи на први поглед заблистали пуним сјајем. Ипак, Немачка не функционише на националним емоцијама, већ се води својим интересима на Балкану.

Влада Србије је кренула да „отвара врата“ ЕУ на тај начин што брижљиво поштује све балканске земље, али задржава право на национално достојанство у односу на статусну позицију Срибије на Косову и Метохији. Отварањем поглавља 35 на самом почетку, Србији је јасно стављено до знања да је Немачка као водећа држава у оквиру ЕУ највише заинтересована за пуну нормализацију односа између Београда и Приштине. Јасно је да  Немачка и већи део ЕУ желе да Србија прихвати независност Косова, а онда после овог реал-политичког понижења следи даља провера и тестирање Србије и њене послушности.

Очигледно је да се премијер Александар Вучић више него пријатељски отворио према немачкој канцеларки Ангели Меркел. Међутим, политика као занат и  софистицирани државни посао тражи умереност и тактичност без великих узлета и везивања за било коју државу по моделу моћи. Реал-полтичким приступом потребно је инсистирати да велике западне силе подрже Србију на путу ка ЕУ без непотребног уцењивања и понижавања.

Да би показала своју лојалност ЕУ, Србија је прихватила велики терет у вези са збрињавањем миграната са Блиског истока и других делова света. Очигледно је да међународна политика уместо хуманости и солидарности са мигрантима који су у невољи, инсистира на праћењу међународних токова моћи и интереса. Уколико би даљи неповољни преговори у Бриселу били разлог за пад Вучићеве владе, изгледало би да је влада пала због интереса ЕУ, а не због реалних интереса грађана Србије.

Немачка политика према Србији није једначина са више непознатих. Не треба бити велики стручњак да би се схватило да Немачка увек подржава своје традиционалне савезнике, а  онда „меком моћи”, а ако затреба и силом, намеће свој утицај по „дубини” Балкана. Шта Србија може да очекује од Немачке после свега што се догодило Грчкој?

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , , , , , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: