ЕВРОИНТЕГРАЦИЈЕ СРБИЈЕ (ПРВИ ДЕО): ЦРВЕНИ ЕВРОПСКИ ОБРАЗ

BRISELKSA VEČERAНису западњаци опростили званичном Београду подршку Москви током истрајавања на пројекту  „Јужни ток“, нити присуство председника Руске Федерације Владимира Владимировича Путина на војној паради у Београду. Милозвучна рођенданска честитка председника Србије Томислава Николића упућена Путину још увек одзвања у ушима председнику САД, неповерљивој немачкој канцеларки и британском премијеру.

Кад се све сабере и одузме комплетна геополитичка рачуница показује да су западним лидерима Албанци на Косову и Метохији сигурнији „живи штит“ од потенцијалног продора руског утицаја на Балкан, него што би им то били Срби. Хладна бриселска бирократија оличена у функцији шефице евроунијатске дипломатије Фредерике Могерини покушала је да спусти тензију током недавних преговора београдске и приштинске делегације. Организатори радне вечере у Бриселу заборавили су да Срби тешко продају „веру за вечеру“.

Покушала је Могеринијева да објасни премијеру Александру Вучићу како је нови амандман на предлог платформе за преговарачко поглавље 35 део сасвим очекиване процедуре у процесу евроинтеграција. Овим се од Србије тражи да директно или индиректно призна независно Косово. И док су Косовари све ближи сталном чланству у Унеско, нико их из ЕУ не пита зашто не поштују све оно што је договорено у Бриселу током ранијих сусрета са представницима Србије. И даље Приштина избегава да донесе уредбу о формирању Заједнице српских општина, и даље се Срби хапсе. Због свега тога премијер Србије Александар Вучић је рекао Могеринијевој: „Немојте више да ми говорите о поглављима. Ако хоћете, отворите их, ако нећете, немојте“.

Стиче се утисак да се урушава добронамерна спољна политика знавичног Београда. Тежећи да се што више приближи постулатима неолибералног капитализма протестантске провенијенције – реду, раду и дисциплини, премијер Александар Вучић је превидео да се од непријатеља тешко може „преко ноћи“ направити пријатељ. Народна пословица каже да ти исто мисли непријатељ кога храниш за столом и онај кога шутираш у врећи испод стола.

Будући опрхвана бригом због миграната са Блиског истока Европа покушава да пронађе „земљу Недођију“ у којој ће да збрине све оне који ће јој сутра закуцати на врата. Они који су до јуче хладнокрвно приказивани као колатерална штета НАТО агресије најпогодније су место за стварање својеврсне европске депоније. Вековима нам се Косово јавља као строги учитељ који нас опомиње ко смо, шта смо и одакле смо. У 14. веку смо га изгубили на зеленом пољу које се после страшне битке црвенело од крви јунака. Сада га губимо за зеленим столом. Остаје отворено питање чији ће образ због тог губитка да поцрвени.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: