ДРУШТВЕНА КАЉУГА: КАКО ФУНКЦИОНИШЕ УНИВЕРЗИТЕТСКА МАФИЈА?

DIPLOMCIСрбија се активно бори против организованог криминала и друштвене корупције у свим сферама. По правилу владавина мафије и корупције усисава здраве делове друштва попут хоботнице и на тај начин разједа друштво „по дубини“. Мало се пажње обраћа на тзв. „научну“ или „универзитетску“ мафију која својим деловањем прави непроцењиву штету култури и науци.

Друштво је обасуто плагираним докторатима, мастер, специјалистичким, дипломским и другим стручним радовима. Фалсификују се научни резултати и истраживања, купују испити на студијама свих академских нивоа. Све је више и више домаћих приватних, али и државних универзитета где без икаквих санкција влада ова опака системска болест.

Опасни вирус научног и стручног „фалсификата“ све више потискује здрави развој научне иновативне мисли. Читав систем функционише кроз неформалне групе на факултетима и институтима који су као мафија повезани заветом ћутања, новчаним и статусним интересима. Излазак из тих кланова је скоро намогућ, јер откривање мреже корупције и научног криминала се унутар „сцијентистике мафије“строго кажњава .

Како функционише „научна мафија“?  Све креће од малог тима који штанцује лажне докторате по пристојној цени од пар хиљада евра. Захваљујући корумпираним универзитетским професорима годишње се на „црном тржишту“ високих научних звања заради на десетине хиљада евра неопорезованог новца, а ту је и онај део тзв. званичних средстава који остаје у универзитетским касама. Конзументи лажних доктората и факултетских диплома су углавном утицајни појединци из сфере политике и бизниса.

Формирана мрежа „научне мафије“ шири свој утицај на руководеће структуре факултета, института и научних одбора. Они који откривају плагијате и научне преваре постају жртве мобинга, па чак се и удаљују са факултета или института. Ловци на плагијате и научни неморал суштински немају заштиту класичних „узбуњивача“, већ су често натерани да у „донкихотовској“ борби изгубе здравље и свој научни статус. Универзитети су упознати са препоруком да један професор може да менторише до пет доктораната, али то се не поштује довољно.

Сведоци смо да је низ министара на Западу морало да поднесе оставке на своје функције због научних плагијата. Србија није успела да се избори са овом опасном појавом која делује све масовније. Како се шири епидемија доктората у Србији који постају део друштвеног статуса и ствара простор за друштвену и политичку моћ све је мање провере вредности научних, пре свега докторских радова. Када би знаменити српски комедиограф Бранислав Нушић могао да види шта се данас дешава у Србији, вероватно би повукао све своје комедије и претворио их у драме и трагедије.

Уместо да EУ захтева од Србије да у процесу евроинтеграција квалитативно подигне ниво универзитетског образовања, за сада се акценат даје на испуњење одређене квоте доктора наука и високообразованог кадра. Тај пут прати једна индустрија научног и стручног криминала. Број академаца на докторским студијама од 2007. до 2012. године повећао се чак осам пута, док се број нових доктора наука у истом периоду утростручио. Тако је 2007. године докторски рад одбранило 206 студената, а 2012. године је то учинило њих 770.

Тако је у последњој деценији створена права армија доктора наука. Време је да државни органи, али и учестале медиске кампање јавно разобличе „научну мафију“.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: