ИЗА ПОЛИТИЧКИХ КУЛИСА: ОБАВЕШТАЈНЕ ЗВРЧКЕ У СРБИЈИ

OBAVESTAJNI RADСваки обавештајац који држи до свог посла зна да су информације као вода. Потребна је само мала пукотина да процуре и ту је крај свакој тајности. Да би научили како да сачувају поверљиве информације потребне су године мукотрпне обуке. Са друге стране, постоје информације које обавештајне службе пласирају у јавност са циљем да плански утичу на јавно мњење. У мору информација које објављује таблоидна штампа у Србији често се пласирају текстови са бомбастичним насловима који долазе из кухиња иностраних тајних служби.

У галиматијасу шпијунаже често је тешко разлучити ко коме ту преузима примат у обавештајном послу. Ко је вешт да новине чита „између редова“ лако ће уочити да се, поред добро позиционираних америчких и руских обавештајаца, за примат главног иностраног режисера српске политичке сцене боре немачке и британске обавештајне службе.

Честе су изјаве премијера Александра Вучића да верује у искреност и реч немачких политичара о отварању првих преговарачких поглавља са ЕУ. Поред тога, домаћи медији све више глорификују добру сарадњу са немачким привредницима. Све то иритира британске обавештајце. Покушај ликвидације премијера Александра Вучића на комеморацији у Сребреници био је довољан повод да један таблоид у немачком власништву на насловној страни објави текст како је пензионисани агент британске обавештајне службе МИ6 Џ.Б. главни организатор нереда и покушаја ликвидације премијера Вучића.

Као својеврсну ексклузиву овај домаћи таблоид преноси информацију из наводних извора стране обавештајне службе да је поменути британски агент пре напада на премијера у Поточарима почетком јула боравио у Београду, па се вратио у Босну где је организовао атентат на Вучића, а одатле је отпутовао у Лондон. На први поглед стиче се утисак да су га контраобавештајци све време пратили. Будући да је напад на премијера Александра Вучића делимично успешно изведен више је него јасно да нису у питању српски тајни агенти.

Овај таблоид који опстаје на тржишту захваљујући томе што је део концерна једне немачке издавачка куће очигледно је обичан „послужавник“ специјалитета из обавештајне  кухиње којој је веома стало да се разголити рад британских обавештајаца у Београду. Да не бисмо постали „продужена рука“ страног обавештајног рада уздржаћемо се од откривања идентитета наводних британских шпијуна.

У истом тексту, поред фамозног Џ.Б., под пуним именом и презименом помиње се  бивши саветник у британској амбасади у Београду који је наводно руководио свим операцијама МИ6 из Беча, а у томе су му помагала два оперативца задужена за Балкан“. Наравно, један од њих био је Џ.Б. Колико је Џ.Б. укључен у друштвена збивања у Београду најбоље говори то што је прошле године имао споредну улогу у једној позоришној представи. Његов задатак је био да ослушкује расположење Срба поводом резолуције коју је Велика Британија предлагала и да, ако Србија то игнорише организује нереде у региону не презајући ни од већег броја жртава.

Просечан читалац који није расположен да чита „тешку“ новинску аналитику определиће се за неки од таблоида. А у њима све врви од ексклузиве. У нападима на премијера Александра Вучића, чији је део и наводна афера са прислушкивањем лидера ДС Бојана Пајтића, обавештајна служба једне моћне западне силе не рачуна само на опозицију и тајкуне, већ и на политичаре.

Наводећи тајне документе у које су имали увид, поједини престонички таблоиди откривају да се међу сарадницима стране обавештајне службе већ десет година налази и један истакнут члан Владе Србије, а да су странци заинтересовани за врбовање и других министара и високих државних функционера који непосредно окружују премијера и председника Србије.

Да би задобили поверење читалаца таблоиди таксативно износе тачан датум шпијунског запослења члана Владе Србије, те да је врбован или врбована од стране тадашњег трећег секретара амбасаде чији су иницијали Ф.Б и да њихова сарадња траје већ пуну деценију. Таблоидни податак који долази из „немачке кухиње“ је и да српском премијеру „раде о глави“ обавештајци једне острвске земље.

И док премијер Александар Вучић на све подметачине и афере које му пакују одмахује главом уз речи да га „не занимају политичке играрије“, јер као председник Владе има другачије обавезе и одговорности према грађанима, министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић још од 2013. године, па све до данас непрестано износи у јавност своју бојазан да је угрожена безбедност премијера Србије. Попут најстаријег заната, шпијунирање постоји откако је света и века. Тако је било, јесте и биће. Нема сумње да се у Србији наставља обавештајни рад(т).

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: