СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ: ИЗМЕЂУ ПАРТНЕРА И (НЕ)ПРИЈАТЕЉА

SRPSKOHRVATSKI ODNOSIКратак, али и те како скуп „трговински рат“ званичног Загреба према Београду и нужне контрамере у сред „мигрантске кризе“, показатељ су колико ће заиста бити трновит пут Србије ка Европској унији. Геоекономски посматрано, због доминације економских интереса на Балкану Хрватској није у интересу да Србија, БиХ и Црна Гора у скорије време постану чланице ЕУ.

За Хрватску, као у осталом и за Словенију, Балкан је „сигурна економска база“ за сву робу коју не могу да пласирају на Западу.  Отуда и тако бахато понашање Хрватске према Србији. Затварање граничних прелаза није био само протест због неконтролисаног прилива миграната. То је био вид притиска и показивања „евроунијатских мишића“.

Због све већег броја имиграната који желе да се населе у богатим европским земљама Унију тресе криза са евидентним урушавањем „Шенгенског спорозума“ тј. слободе кретања и несметаног протока роба. Затварање мађарске границе због великог прилива миграната само је убрзало хрватску владу да у „предизборној еуфорији“ нервозно одбруси Бегораду да не треба да заборави у којој ће мери од Хрватске зависити успешно окончање евроинтеграција. Извесно је да би, попут Милановићевог СДП, сличан став имао и конзервативан ХДЗ који је и водио агресивну политику према Србији деведесетих година прошлог века.

Некадашњи члан преговарачког тима Хрватске за поглавља 23 и 24 Кристиан Туркаљ за „Ал Џазиру“ је рекао да постоје три врсте начина решавања отворених питања у току преговарачких процеса – балкански, средњоевропски и англосаксонски. Балкански начин није ништа друго до блокирање преговора, односно непрестано постављање нових услова што је својевремено користила Словенија док се Хрватска приближавала пуноправном чланству ЕУ. Управо због тог лошег искуства, Хрватска се својевремено као новопримљена чланица ЕУ представљала као демократска држава слањем пруке да је присталица „средњоевропског типа“, тј. да ни једну државу неће ометати на европском путу. Можда би се Хрвати и уздржали од „балканског саплитања“  да је реч о некој другој држави, али кад је Србија у питању  не могу да сакрију своје право лице.

Главни протагониста западне политике на Балкану је Хрватска. Дужност сваке њене владе је да  следи упутства из Берлина и Беча. Истовремено, Вашингтон уз помоћ НАТО, као својом „челичном песницом“, форсира ширење војног утицаја на БиХ, Црну Гору и Косово, трудећи се да непрестано одвраћа Руску Федерацију од Балкана и топлих мора.

Нема сумње да је ЕУ извршила притисак на Хрватску да се отворе границе и „пацификује“ спор са Србијом. То наравно не значи да крхка стабилност у односима Београда и Загреба неће бити нарушена кад год Хрвати осете да Србија покушава да доминира на Балкану. Србија и Хрватска имају низ нерешених питања. Још увек није решен гранични спор на Дунаву, а ту је и веома болно питање у вези са несталим лицима у ратним сукобима деведсетих година.

Дакле, Хрватска треба да буде партнер Србији као сусед, али никада не може бити у категорији „пријатеља“. Прошло је две деценије од завршетка сукоба између Србије и Хрватске, али се нису битније побољшали међуљудски односи, сем интензивнијег једносмерног економског утицаја хрватског бизниса у Србији. Хрватска себе види као лидера Западног Балкана, а Србију као своју економску „колонију“ која не сме бар још деценију ипо да јој конкурише по било ком питању. За то време, Хрватска ће радити на ширењу својих економских интереса на Косову преко Црне Горе и БиХ. То је реалполитика свих досадашњих и будућих Влада Хрватске према Западном Балкану, а посебно према Србији.

Пишу: Томислав Кресовић и Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: