КРИЗА ДЕМОКРАТИЈЕ: ГРАЂАНИ (НЕ)ВЕРУЈУ НАРОДНИМ ПОСЛАНИЦИМА

PARLAMENTМали је број грађана у Србији који зна тачно шта раде народни посланици и Скупштина Србије.То говори да је Народна скупштина као највише законодавно тело за грађане права „мистерија“.

Захваљујући истраживању из новембра 2014. године које је урадио Центар за истраживање, транспарентност и одговорност ЦРТА у оквиру иницијативе Отворени парламент, а уз подршку Ипсос Стратеџик Маркетинга, Британске амбасаде у Београду и Националног демократског института, може се сагледати да чак 62 процента испитаника сматра да политичари не говоре истину, а верује им само 10 посто испитаних.

Нешто повољнији резултати, али и даље забрињавајуће непознавање грађана о томе шта раде посланици и парламент показало је истраживање Ипсос стратеџик маркетинга из  јула 2015. године. Наиме, истраживање је показало да 71 одсто грађана мисли да посланици у свом раду више брину о страначким интересима него о интересима грађана, док само њих 14 одсто верује да посланици заступају интерес грађана. Проценат поверења у посланике је незнатно порастао. Ипак, и даље 65 одсто испитаника не зна ништа или врло мало зна о Скупштини Србије, а 70 одсто њих не зна ништа о улози посланика. Грађани у великој мери нису задовољни радом највишег законодавног тела – 48 одсто њих је незадовољно, 18 одсто је задовољно, док је 35 одсто на то питање одговорило – и да је задовољно и да није. Само 28 испитаника је рекло да је донекле заинтересовано за рад републичког парламента.

Иако је дошло до извесног померања спознаје и поверења у рад парламента и народних посланика, грађани и после 25 година од обнављања вишестраначког система у Србији имају „блокаду” мишљења, разумевања и подршке парламетаризма. То говори о кризи институција, о неизграђености института посланика и његовог хаотичног кретања између партијског и личног мишљења, без спознаје става грађана и шире јавности. Посланици су „војници” партија, а не сервис грађана и делују више по вољи врха својих партија са циљем да се сачува мандат и радно место.

Посланици говоре о законима по упутству и директивама ЕУ, а не по реалним проблемима грађана Србије. Реторика посланика је у духу „ратника” са циљем супротстављања политичким противницима, уз слабу демократску дебату и уз низак ниво политичке и личне културе и толеранције. Све ово утиче да грађани Србије и даље имају отпор и негодовање према раду посланика везујући свој став за позицију премијера или шефа државе. Тако се, заправо, из парламнтаризма политичка структура креће ка личној или олигархијској моћи. Грађани ту не препознају своје интересе. Управо зато истраживања показују како грађани не познају рад парламента, посланика, нити имају поверење у законодавну институцију у Србији.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: