ВРЕМЕПЛОВ: ТАКО ЈЕ ГОВОРИО ДОСТОЈЕВСКИ

DOSTOJEVSKI„Лепота ће спасити свет“ одзвањају речи знаменитог руског књижевника Фјодора Михајловича Достојевског. То је она лепота, тј. хришћанска љубав коју показује Србија у односу на ксенофобичну Европу која се опасала оградом и бодљикавом жицом, сузавцем, воденим топовима и крволочним псима што вребају несрећне избеглице у очајничкој тежњи да се докопају бољег живота. То је она лепота, тј. простодушност, која остаје потпуно затечена када портпаролка Европске комисије изјави да земље Уније могу са своје територије у Србију враћати имигранте из трећих земаља који не добију азил у Европској унији. Колико су савремене речи Ф.М.Достојевског можемо увидети у „Дневнику писца“ док прецизно сецира однос лицемерног Запада према Словенима, посебно према Русима и Србима.

„Европљани ни по коју цену нису хтели да нас прихвате као своје, ни у ком случају и ни за какве жртве…и то тако траје до данас… И што год смо ми више, њима угађајући, презирали нашу националност, утолико су они више презирали нас. Ми смо пузали пред њима, ми смо скрушено исповедали пред њима наша ‘европска’ убеђења и наша гледишта, али они су нас гледали с висине, с подсмехом…Но, ми се никако не можемо одрећи Европе. Европа је нама друга отаџбина“, пише Достојевски, напомињући да је најважније да постанемо свесни националног идентитета. „Чим Европљанин буде приметио да ми ценимо свој народ и своју националност, он ће одмах почети да цени нас“. (Дневник писца 1877-1881, стр 27).

„Постоје две Србије – Србија виших кругова, нестрпљива и без искуства, која још није живела правим животом и која још није показала своју акцију, али која већ страсно машта о будућности, она већ има своје партије и зна за интриге које понекад добијају такве размере (због свог помањкања искуства) какве не можемо срести ни у нацијама које су много старије, већ и кудикамо самосталније него што је Србија. Али, упоредо са том ‘горњом’ Србијом, која тако жури да живи животом политичке нације, постоји и она народна Србија која једино Русе сматра својим избавиоцима, својом браћом, она руског цара гледа као своје сунце, она воли Русе и верује им“. (Дневник писца, 1876. стр 331)

„Ослобођени и захвални Словени би, природно, требало да пригрле Енглеску као своју спаситељку и ослободитељку, и она би им тада ‘отворила очи што се тиче Русије’: ‘Ево’, рекли би тада, ‘то је ваш љути непријатељ, она је, под изговором да брине о вама, једнако сањала како да вас прогута и како да вас лиши ваше неминовне и славне политичке будућности’“. (Дневник писца, 1876. стр.286)

Из маглина 19. века Достојевски не критикује само свој народ, него све оне који се „са задовољством и журно клањају европским ауторитетима“ не размишљајући много о могућим последицама.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: