ПОГЛЕД ПОПРЕКО: ЈАКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ, А НЕ ВИП ПОЈЕДИНЦИ

PARLAMENTСрбији су потребне институције. То је једини начин да се подстакне општенародни напредак. Насупрот томе су ауторитарне и диктаторске власти, које накратко могу имати успеха, али сигурно иду у ентропију.

Србији су потребне институције које делују као „спојени судови“ и мрежа организација и грађана, а не ка продукт партијске или личне власти. После 25 година вишестраначког система Србија још увек није изградила свест о стабилности и јачини институција, нити о њеној мисији и ауторитету код грађана и политичара.

Греше они политичари на високим функцијама који мисле да су они у држави веома важне личности, тзв. ВИП. Најважнији су грађани који као порески обвезници плаћају рад државних институција, а онда из њих произлазе све обавезе. Председник, премијер, министри, посланици и државни чиновници су само народни „гласници“, они треба да служе својој држави.

Да Србија још увек нема право схватање институција показују односи у функционисању власти. Рецимо, судска власт и тужилаштво су још увек под јаким утицајем политичке и/или економске власти. Министри и посланици својим деловањем у влади и парламенту показују да су још увек „војници“ својих политичких странака, а не гласноговорници грађана који су им на изборима указали своје поверење. Давно је председник САД Линколн рекао да је најбоља она влада која најмање влада.

Када министри који седе на састанцима владе једни другима спочитавају или држе политичке и моралне лекције, међусобно се сумњиче и подстичу кризу или пад владе, онда то говори да влада није снажна институција, да не остварује равнотежно функционисање, већ зависи од воље министара.

Србија има парламентарни систем. Александар Вучић наступа као канцелар, а не као класични премијер, што значи да сам бира своје сараднике, без великог утицаја партије. Када изађу компромитујући снимци појединих министара, онда читава влада треба да се труди да заштити институцију и подстакне политичке и моралне разлоге за сопствено „прочишћење“.

Када премијер ради много више од својих министара, онда то не одражава дух институције, већ моћ и личне радне навике. Дакле, Србији су потребне стабилне државне, а не страначке институције. Сваковрсне министарске или посланичке афере подривају институцију владе и парламентаризам уопште. На исти начин корумпиране судије и тужиоци продукт су слабости институција.

Грађанин који не може да се заштити пред шалтером државне администрације је у трпном стању, а институције су онда ништа друго него извор корупције. Зато треба изборе одржавати не само онда када влада изгуби поверење у парламенту, него када сама себе поништи, односоно када се од институције претвори у институт ауторитарности и личне власти. Грађане више занима да ли су постигнути бољици у домену животног стандарда, да ли су изграђене демократске институције, од рецимо појединачних резултата министара или премијера.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: