САВРЕМЕНИ ЕГЗОДУС (ТРЕЋИ ДЕО): ПЛАНСКО НАСЕЉАВАЊЕ СРБИЈЕ

MIGRANTIПоверница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић изнела је у јавност запањујућу тезу да треба изградити прихватни центар за мигранте у Београду, а да им се у некој наредној фази понуди опција да остану у деловима Србије који су пусти, наравно уз претходно обављену детаљну безбедносну процену.

Не треба заборавити да процене Уједињених нација показују да ће у Србији до 2050. године број становника бити мањи за 15 одсто. Тачније, популација у Србији сманиће се за 17,1 одсто. Ако повежемо изјаве поверенице за заштиту равноправности Бранкице Јовановић и процену УН за Србију можда је некоме у интересу да насели 500 хиљада до милион људи неке друге вере, културе и традиције.

„Уколико се наставе садашњи трендови пада нателитета у нашем народу, Срби ће за мање од петнаест година бити мањина у Србији“, упозорава др Милан Војновић, универзитетски професор и научни консултант.

Ако би озбиљно схватили поруке Бранкице Јанковић, то би дословно значило да се унутрашњост Србије насели блискоисточним и северноафричким народима исламске вероисповести који би за наредних 50 година били логична подршка албанској и бошњачкој заједници на југу Србије, Рашкој области и не Косову и Метохији.  Дугорочно посматрано, овакво „добронамерно решење“ поверенице би до 2100. године резултирало да Србија постане исламска држава, главни фактор нестабилности у Југоисточној Европи. Такви недовољно промишљени ставови изнети у јавност могу само да створе конфузију и страх код становништва.

Ако би се направила демографска карта према стопи наталитета,  лако би се уочило да у Србији постоји демографска поларизација.  Косово и Метохија,  општине Бујановац и Прешево на југу Србије и Санџак представљају једине области где континуирано расте број нових становника.  У Србији је 1961. године било 74,6 одсто Срба, 1981. тај број је износио 66,4 одсто, а 1991. године свега 62 одсто.

Према резултатима истраживања Фонда Уједињених нација за популацију (УНФПА), објављеним октобра 2013. године, Србија  до 2015. године не може да очекује смањење броја становника за 0,5%. У Србији сваки шести становник има 65 или више година. Србија се полако своди само на Београд, као што се Грчка свела на Атину. Лоша економска и демографска политика је утрла пут пражњења Србије и премштања у десетак већих градова.Тако Србија остаје демографски празна.

Уколико не заживи планирани демографски инжењеринг, очекује се да ће Србија 2030. године имати тек нешто више од шест милиона становника, од којих ће две трећине живети у Београду, Нишу, Новом Саду и још неколико градова. Највећи број села ван Војводине и долине Мораве биће напуштенo. На мапи Републике Србије је чак 1.458 насеља у којима није рођено ни једно дете. У последњих десет година у иностранство је отишло да живи и ради 146.500, махом високообразованих људи на врхунцу репродуктивне зрелости. Уколико би сада почели да стимулишемо рађање, први ефекти би се осетили тек 2050. године. Ово су питања од националног значаја која превазилазе  исхитрено дате изјаве зарад  добијања јефтиних политичких поена.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: