САВРЕМЕНИ ЕГЗОДУС (ПРВИ ДЕО): ПУТ У ОБЕЋАНЕ ЗЕМЉЕ

IZBEGLICE

Фото Ројтерс

Масован талас миграната тзв. „Арапска јесен“ по амбасадору Руске Федерације у Србији Александру Чепурину јесте наставак „Арапског пролећа“, који ће се вероватно „као бумеранг вратити онима који су све то започели“. На жалост, последице урушавања режима у Ираку, Либији и Сирији ради нафте и других геополитичких интереса од стране САД и њених савезника, сада плаћају државе, попут Србије и Македоније, које нису умешане у конфликт, али које се због великог прилива миграната у догледно време могу суочити са сопственом хуманитарном катастрофом.

САД су и политички и географски удаљене од имигрантског таласа највећег од другог светског рата. Тежину блискоисточног егзодуса сносе државе које су у великој екномској и социјалној кризи. Турска жели обрачун са курдском партијом ППК и зарад рушења режима у Сирији планира копнене војне акције које могу да створе још већи избеглички талас ка Балкану.

Балкан је и раније третиран као лимес (граница) између западнохришћанске и источнохришћанске културе са изразитим присуством ислама. Радикални ислам се укотвио у Македонији, БиХ, Србији, поготово на Косову и проширио по Европи. Са последицама „Арапског пролећа“ Балкан је постао врела транзитна зона егзодуса библијских размера Авганистанаца, Ирачана, Сиријаца и других народа који имају културолошке навике различите од европског простора.

Жељено одредиште свих избеглица са ратом захваћених подручја су европске земље са високим животним стандардом, попут, Аустрије, Француске, Немачке, Велике Британије и земаља Скандинавског полуострва. Очигледно је да ће Србија бити под унакрасном „ватром” између бриселске централе ЕУ и суседних држава чланица ове моћне уније које подижу зидове и праве јачу полицијску и војну контролу граница све већег таласа избеглица.

Србија је током деведесетих година прошлог века била највећи прихватни центар избеглих и расељених лица на Балкану и у Европи. За сада се Србија показује као солидарна држава, али је реално да се суочи са последицама глобалне политике, пре свега у динамици и броју прихваћених избеглица који долазе из правца Македоније.

Не треба заборавити да се неке европске земље, попут Немачке, спремају да испоруче у Србију око 200 хиљада азиланата по реадмисији, чиме се Србија може довести у ситуацију потпуног социо-економског и безбедоносног слома. Уз све то, појачава се и опасност од присуства припадника ИСИЛ-а кроз Србију, успостављања база и јатака на југу земље.

Државни органи су дужни да обавесте јавност да ли постоји опасност по националну безбедност у најширем смислу, уколико би Србија постала у дужем временском периоду „слободна зона“ за смештај неограниченог броја избеглица са Блиског истока и севера Африке, али и азиланата повратника са Запада, који су објективно без новца, са психичким траумама и уз то друге културе, религије и навика?

Томислав Кресовић.

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: