ТЕГОБЕ ЗДРАВСТВА: КО ЋЕ ДА НАС ЛЕЧИ КАД ВИ ОДЕТЕ?

doktorНекада горућа тема била је корупција у здравству. Иако се са овом пошасти власт још увек није изборила, на дневни ред је дошла друга тема – масован одлазак „белих мантила“ у иностранство. Поред тога, доста лекара у Србији се спрема за пензију, док због хроничне државне беспарице за младе лекаре нема посла. Да ли оваква ситуација може да доведе до потпуног колапса здравственог система?

Најновије процене показују да би зарад боље плаћеног посла у иностранству отказ одмах дало више од седам хиљада лекара. Овогодишња анкета Министарства здравља показује да би пет хиљада здравствених радника без размишљања пристали да напусте радно место, уз адекватну отпремнину. Министарство здравља уверава јавност да међу тих пет хиљада већину чине они који су већ пред пензијом.

Они којима се указала прилика да каријеру наставе у иностранству затражило је документацију од Лекарске коморе Србије. Сваке године се значајно повећава број лекара који траже да им Комора изда сертификат о доброј пракси. Тако је 2012. године издато 338 сертификата, 2013. године – 435 сертификата, 2014 – 927, док ће ове године број решених да рад наставе у иностранству вероватно достићи цифру од две хиљаде лекара свих специјалности. Само у СР Немачкој ће до 2020. године бити потребно најмање 20 хиљада страних медицинских радника свих профила.

Није тајна да млади лекари узимају специјализације, а затим уписују курс немачког или неког скандинавског језика, а затим одлазе из Србије. Примера ради, анестезиолог у Србији зарађује око 600 евра, док његов колега за исто обављен посао у Норвешкој прима од осам до 10 хиљада евра. Слична ситуација је и са тек школованим медицинским сестрама. „Бели мантили“ се жале да раде у немогућим условима и да су недовољно плаћени. Осим што су оптерећени великим бројем пацијената, приморани су и да се баве многобројним административним пословима, а медицинске сестре се повремено ангажују да раде послове хигијеничарки.

„Медицинска сестра сам са стажом од 30 година. Од првог дана радног стажа морала сам да научим како да постанем прави мађионичар. Прво на послу са оскудним материјалом требало је превити оперисаног пацијента, затим код куће ни од чега направити ручак. Прође инфлација, бомбардовање, ал дође рецесија – како год се то звало, али никад не примисмо плату с којом смо могле да преживимо. Зато младе колегинице волонтирајте, крадите занат, јер нико нема медицинске сестре као што су у Србији. Идите тамо где ћете достојанствено носити униформу, а уложени труд наплатити. Ми старије медицинске сестре носићемо усуд и колико нам здравље буде дозвољавало служићемо народу, који ће и даље за сва незадовољства у здравству прво окривљавати нас“, само је један од упечатљивијих коментара који се могу пронаћи на интернету.

По свему судећи за сада се не види светло на крају тунела, тако да остаје неизвесно ког квалитета ће бити здравствена заштита у Србији. Очигледно је да је тржишна економија залутала у сектор који не би смео да зна ни за шта друго, осим за хуманост.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: