ОГЛЕДАЛО ИСТОРИЈЕ: БЕЗ КРАЉА (НЕ)ВАЉА

KRUNAОдувек је Српска православна црква говорила „Бог на небу, краљ на земљи“, а српски народ често помињао да „без краља не ваља“. После монтираних избора, када су вође грађанских партија похапшене или протеране из земље, Брозова власт је запечатила судбину династије Карађорђевић.

Британски премијер Винстон Черчил је вешто преварио владу у избеглиштву и заиграо на Јосипа Броза Тита и комунистичку власт. Одлуке Коминтерне из 1924. године и конгреса КПЈ из Дрездена из 1928. године своде се на рушење версајске Југославије и (велико)српске буржоазије на челу са династијом Карађорђевић. После Другог светског рата свака идеја монархизма у Србији је сасечена у корену или су константно прогањане присталице монархизма.

Почетком деведесетих година и поновним увођењем вишестраначког система враћене су монархистичке идеје кроз деловање тадашњих парламентарних партија, попут, СПО, ДСС и ДХСС. Партије изразитог антимонархизма биле су СПС и ЈУЛ. Долазак престолонаследника Александра Другог Карађорђевића у  Србију 1992. године није био адекватно политички припремљен. Тадашњи премијер СРЈ Милан Панић и председник  Добрица Ћосић вешто су поништили значај повратка династије Карађорђевић у Србију. Монархизам се временом комерцијализовао и вулгаризовао до нивоа политичког кича. Зато није ни био предмет озбиљног разматрања као облик владавине у Србији.

После политичких промена у Србији 2000. године, монархизам видно губи на значају пред западним играчима у ДОС-у и ДС као најјачој партији. Монархизам се политички стидљиво третирао код премијера премијера др Војислава Коштунице, а председник Србије Борис Тадић га чак отворено одбацују као могућност. Враћање власти српској круни није била политичка опција Запада, као што је то тада био случај са доласком бившег бугарског цара Симеона Сакскобурготског на место премијера.

Доласком СНС на власт, земни остаци преосталих чланова династије Карађорђевић су сахрањени  на Опленцу, а патријарх Иринеј је често помињао да Србији „недостају цар или краљ“ и парламентарна монархија у којој би краљ био ујединитељ народа. Власт је често помињала да је то државотворно питање о којем би грађани требали да се изјасне на референдуму. Још увек као анегдота се препричава изјава актуелног потредседника Владе Србије и шефа српске дипломатије Ивице Дачића који је рекао да је као социјалиста опредељен за републику, али да уколико би дошло до промене друштвеног уређења Томислав Николић не би имао шта да ради.

Данас престолонаследник Александар Други Карађорђевић суштински кохабитира крај актуелне републичке власти. Нико му више не пружа адекватну политичку подршку. Уз хуманитарни рад и повремено присуство у медијима због поделе имовине или прославе рођендана, монархизам је више присутан као део традиције. Власт у Србији је практично нешто између председничког и канцеларског система. Постоје назнаке да ће извесни политички моћници окупљени у Трилатералној комисији опет покренути причу око повратка Србије на стару традицију монархије, али за сада је то на „дугом штапу“.

Пишу: Томислав Кресовић и Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: