ГЕОПОЛИТИКА: КО ВУЧЕ КОНЦЕ НА БАЛКАНУ?

TRILATERALAПрохујале су две деценије откада је изведена злогласна операција  „Олуја“. И Хрватска и Србија су се потрудиле да се тај дан обележи уз државне почасти. Док су победници марширали Загребом и уз игру и песму прослављали у Книну, овога пута прогнаници су туговали уз подршку државе у Сремској Рачи, Београду и широм Србије и Републике Српске. Евидентан опозит претворио се у прави „рат сећањима“.

Хрвати су се молили у цркви Хрватских мученика у Чавоглави, а Срби у спомен-цркви посвећеној Сабору српских светитеља и Пребиловачких мученика у херцеговачким Пребиловцима. Док су се Хрвати суровим усташким песмама злурадо ругали жртвама, Срби су у те дане сећања, где год да су се затекли, слали поруке праштања, како се злодела више никад не би поновила.

Иако се међународним конвенцијама инсистира на складном животу међу народима, западњаци вековима дају све од себе да Балканци буду непрестано завађени. Док се водио „рат сећањима“ званични Београд и Загреб су широм отворених очију посматрали дипломатска представништва земаља „Квинте“. Западне силе игнорисале су и Београд и Загреб. Стројеви корак Американаца, Британаца или Немаца није одјекивао улицама Загреба, а западне амбасаде у Београду нису спустиле своје државне заставе на пола копља.

Западне земље су још једном показале шта мисле о Балканцима. Ратних деведесетих година је  британски наредник САС-а Камерон Спенс обелоданио шта је научио на семинару пре слања у БиХ. „Пре едукације (брифинга) имао сам симпатије за Босну и Херцеговину, али тамо ми је објашњено како се на том подручју убијају од почетка времена. Као клиничко лудило то је људима у генима“, каже Спенс.

Не треба посматрати дипломатске потезе западних земаља појединачно. Њихове активности су синхронизоване. Да ли знате шта је заједничко  доласку на власт хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић,  преговарачком бриселском процесу  између званичног Београда и представника косовске самоуправе, реформама Владе Србије под патронатом ММФ-а, неславно завршеној фудбалској афери са великоалбанским транспарентом у Београду, некажњеном каменовању премијера Александра Вучића у Сребреници и помахниталој србофобији током прославе Олује у Книну? Сви набројани догађаји потичу из истог центра одакле се „вуку конци“ балканским (не)приликама. Несумњиво иза свега стоји оно богато друштво које се крајем прошле године окупило у Београду под називом Трилатерална комисија.

Оно што је било доступно јавности сажето је у неколикио штурих реченица. Триратералци су са београдског самита поручили да ће чланови светске економске и политичке елите активно радити на остварењу перспекиве европских интеграција западног Балкана. Како преноси „Блиц“, српски огранак „светске владе“ сада броји укупно девет чланова, од чега су три уједно и пуноправни чалнови ове светске организације.

Реч је о новинару Јовану Ковачићу и бизнисмену Тахиру Хасановићу, док је некадашњег државног секретара у Министарству енергетике Дејана Новаковића заменио Александар Николић, познатији као Фото Тони, секретар у Министарству  унутрашњих послова. Новопримљени „српски Трилатералци“ су медијски могул Жељко Митровић, бизнисмен Миодраг Костић, банкар Славко Царић, директор хотела „Краун плаза“ Живорад Васић, сестра црногорског премијера Мила Ђукановића и правни заступник краљевске породице Карађорђевић адвокат Ана Коларевић и саветник македонског председника Зоран Илиевски. Примљена су и двојица почасних чланова – академик Љубиша Ракић и адвокат Зоран Наумовић. Не треба заборавити да је пуноправни члан Трилатералне комисије хрватска председница Колинда Грабар Китаровић, која ће на наредном састанку бити замењена, јер активни политичари не могу бити чланови ове организације.

Да подсетимо, Трилатералу су основали 1973. амерички бизнисмен Дејвид Рокфелер и Збигњев Бжежински, некадашњи саветник председника САД Џимија Картера зарад успостављања блиских односа Европе, САД и Јапана. Окупља политичаре, банкаре и бизнисмене, а због њихових позиција у друштвима својих земаља и утицаја на кључне дођаје на светској сцени многи је називају владом у сенци.

Шта су се заиста договорили иза затворених врата већ можемо да осетимо на „сопственој кожи“.  Сада је сасвим јасно од кога ће зависити усвајање предлога премијера Србије Александра Вучића у вези са заједничким Даном сећања за целу бившу Југославију.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: