НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК: БРИСЕЛСКА ЕВРОКРАТИЈА

EUГрчка криза, референдумско „не“ дужничком притиску и „дављење“ Ципрасове владе да се прихвати оно што су грађани одбили мења укупне односе у евро зони, али и у функционисању ЕУ. Грчки случај отворио је питање поштовања суверенитета држава чланица ЕУ и евро зоне и значаја националних демократских вредности. Европска Унија је променила своје суштинско значење и организацију. Сада је на делу доминација олигархијске моћи која се издиже изнад воље грађана.

Европска унија створена је као интеграциони фактор Западне Европе у мирењу интереса поражених и побеђених, пре свега Немачке и Француске и других држава у оквиру атлантистичке идеје. Други мотив је био борба западних демократија против „гвоздене завесе“, односно СССР и сателитских држава. Тако је ЕУ остваривала идеје западне демократије под окриљем САД. ЕУ је била одговор на Европу после Другог светског рата и економско-политичко реаговање на „Хладни рат“.

Ширење ЕУ крајем осамдесетих и деведестих година прошлог века резултат је амбициозног плана САД након рушења Берлинског зида и уједињења две Немчке, као и распада СССР. ЕУ је природни савезник НАТО. Један савез прати други и чине тзв. евро-атлантистички свет. Стратегија моћних држава је била да се у ЕУ међу првима укључе бивше државе које су биле савезнице СССР и тако их одвоје од доминације Москве. Прва деценија 21. века доноси глобалну кризу, рецесију и доминацију Немачке у ЕУ и евро зони и задржавање статуса „протектора“ над ЕУ. Глобална рецесија и сукобљавање ЕУ са Русијом око Украјинске кризе допринела је увођењем још строжијих критеријума  које треба да испуне земље кандидати за улазак у ЕУ.

Србија је кандидат за ЕУ карактеристичан по томе што јој се време уласка стално продужава, а услови усложњавају. Србија треба да испуни све што се од ње тражи за наредних 10 до 15 година, почев од нормализације односа са Приштином до темељне унутрашње реорганизације државе, правног система, економије, пољопривреде, али и да у блиској будућности направи велики заокрет према Руској Федерацији.

ЕУ инсистира да и остатак Балкана буде део ЕУ који је сада још увек међусобно подељен и преоптерећен остацима тињајућих политичких сукоба. Дакле, ЕУ је нужност, али и идеологија која тражи пуну оданост Бриселу, Берлину и Вашингтону све до граница дезинтеграције сопствене суверености, почев од економске, преко војне, до схватања демократије. Грчко искуство је озбиљни тест за велики број малих и економско слабих држава чланица Уније и велика школа за оне државе, рачунајући ту и Србију, које су кандидати за ЕУ.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: