ГЕОПОЛИТИКА: БАЛКАНСКИ ГЕН МРЖЊЕ

UBI SRBINAБалкан је као део Европе, одувек био занимљива „шаховска табла“ геополитичких борби моћних имеприја. Почетак 20. века Балкан је одредио као епицентар рушења царстава, како Турског, тако и Аустроугарског и Немачког. Интерсне сфере су биле „окидач“ дробљења и поделе Балакна и сукобљавања вера и нација. Аустоугарска је Балкан видела као свој „плен“, а Турска системског исламизацијом је посејала семе за трајну  „жетву“ својих геостратешких интереса.

Утицај Запада и Отоманске империје на Балкану, оставили су видне последице које су прерастале у међунационалне сукобе. И данас је Балкан симбол подела, религијске нетолеранције и честих сукоба. Балкан је био и остао „буре барута“, извор нових и старих сукоба, поприште одмеравања снага великих сила које у тим процесима разарају државе и сиромаше нације које ту живе.

Трагично одјекују речи књижевника и нобеловца Иве Андрића у „Писму из 1920.“ да је Босна у епицентру Балкана земља мржње и страха. „То је мржња, али не као неки такав моменат у току друштвеног развитка и неминован део једног историјског процеса, него мржња која наступа као самостална снага, која сама у себи налази своју сврху. Мржња која диже човека и затим подједнако баца у беду и несрећу или гони под земљу оба противника; мржња која као рак у организму троши и изједа све око себе, да на крају и сама угине, јер таква мржња као пламен, нема сталног лика ни сопственог живота; она је просто оруђе нагона за уништењем или самуништењем, само као таква и постоји, и само дотле док свој задатак потпуног уништења не изврши“, пише Андрић.

Можда је баш то разлог због чега је Балкан изабран да буде европски полигон сукоба цивилизација! Крајем 20. века, после Уједињења две Немачке и урушавања СССР-а и формалном победом Запада у „хладном рату“ урушена је геополитичка равнотежа интереса која је ојачала амерички утицај на исламске државе. Тако се отворило исламско питање на Блиском и Средњем истоку у државама бившег СССР-а, али и међу муслиманима на Балкану. Америчка политка ширења конфликата у циљу овладавања светским енергетским ресурсима распламсала је исламски радикализам, а плодно тле за буђење старих мржњи лако је било наћи на Балкану.

Грађански рат деведесетих година у БиХ је био један од најкрвавијих међуетничких сукоба у овом делу света. У таквој атмосфери почеле су да бујају радикалне исламске организације које своје базе проналазе у БиХ, Македонији, на Косову и у Санџаку. Мреже тзв. „беле Ал Каиде“, вехабија, муџахедина су се толико намножиле на Балкану да и данас представљају озбиљну претњу по безбедност Балкана. НАТО агресија на Србију 1999. године, покренула је великоалбанске планове који се полако шире на Македонију.

Сукоби међу хришћанима на Балкану, а онда и сукоб између хришћана и муслимана, створили су полигон за истраживање конфликата који се касније пренео на Ирак, Сирију, Либију и Украјину. Вољом великих сила Балкан је из теорије о сукобу цивилизација, постао зона за експериментисање са „злим семеном“ подела и сукоба.

Аутори: Томислав Кресовић, Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: