САНЏАЧКА ХРОНИКА: ПОЛИТИЧКА АВАНТУРА СУЛЕЈМАНА УГЉАНИНА

SULEJMAN UGLJANINЗаједно са Косовом и Метохијом, Рашка област је колевка Србије. Истовремено, Рашка област или Санџак је геополитичко „слепо црево” на тромеђи Србија-БиХ-Црна Гора. Повезује интересе исламског фактора из БиХ и Косова. Од почетка југословенске кризе међународни центри моћи су активирали Санџак као могући жаришни полигон, те је још на Лондонској конференцији августа 1992. године, поред Војводине и Косова и за Санџак намењена мисија ОЕБС-а, која и данас ради „из сенке” преко структура ЕУ.

Турска и Албанија су веома заинтересоване за област Санџака. Треба подсетити да је др Сулејман Угаљанин 1991. године са својим присталицама организовао „референдум” у циљу добијања санџачке аутономије. Ова идеја је и данас на снази.

Деведсетих година Угаљанин је био изван Србије на обуци у Турској. За њим је тада расписана потерница због подривања уставног поретка Србије.  Ипак, власт Слободана Милошевића га је касније аболирала и он се вратио у Србију. После политичких промена др Сулејман Угљанин има значајни ауторитет у Санџаку, што му је омогућило да у више наврата обавља фунцију министра у Влади Србије.

Води „политички рат” против др Расима Љајића, улази у конфликт са муфтијом санџачким Моамером еф. Зукорлићем, са којим се касније формално мири. Када је изгубио министарску позицију оптужује владу Србије за ширење нестабилности у Санџаку. Све време толерише јачање свих видова исламског екстремизма.

Није тајна да је на хиљаде „санџаклија“ учествовало у протеривању Срба са простора БиХ, и то као припадници јединица Алије Изетбеговића. Политички посматрано, др Сулејман Угљанин је помогао формирање бошњачке партије „Ватан”, као подршку сепаратистичкој власти на Косову.

Др Сулејман Угљанин није ни мало политички „наиван”, нити без утицаја. Уочљиво је да кад год би добио зрнце власти, то је утицало да се политички примири, а када би му слабио политички утицај, постајао би веома радикалан. Рецимо, војску и полицију Србије третира као реметилачки фактор. Поред тога, јавно је подржао иницијативу за усвајање тзв. „Британске резолуције о Сребреници“, оптужујући актуелни државни врх Србије да сноси део одговорности за почињени „геноцид“ у Сребреници.

Велика је грешка потценити Угљаниново сепаратистичко деловање. Није у праву посланик Мехо Омеровић када каже да Угљанина не треба узимати за озбиљно. Политичко деловање др Сулејмана Угљанина траје безмало 25 година, и то на таласу стварања етничке и политичке кризе у Санџаку. Истина је да нема више толико присталица као раније, али је далеко од тога да је „политичка рециклажа”. Политичку авантуру др Сулејмана Угљанина треба посматрати као „шиљат камен“ у туђим рукама.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: