ИЗ ДРУГОГ УГЛА: БАЛКАНСКА „ГЕОПОЛИТИКА ЕМОЦИЈА“

GEOPOLITIKAШиром „земљиног шара“, па и на Балкану влада геополитика емоција која се подгрева амбицијама великих, а плаћају је мали народи. Наслов књиге Доминика Мојсија „Геополитика емоција“ из до сада недовољно обрађеног угла говори о међународним односима.

Писац Доминик Мојсиј сарадник је „Фајненшел тајмса”, „Велта” и „Форин аферса”. Студирао је светску политику на Сорбони и Харварду. Данас је предавач на лондонском Кингс колеџу. Оснивач је престижног Француског института за међународне односе. Мојси своју „геополитку емоција” концентрише на страх, наду и понижење.

Мојси каже: „Ове три емоције изабрао сам зато што су уско повезане с појмом поверења, а поверење представља одлучујући фактор у начину на који нације и народи одговарају на изазове с којима су суочени, као и како се односе једни према другима”.

Моћне државе изучавају феномен емоционалних конфронтација, међузависности и антагонизама на геополитичким просторима из којих настају грађански ратови, верски сукоби или нестабилни политички режими. Тако аутор на неколико места у својој студији дотиче се и југословенског историјског простора. Говорећи о Европи као култури страха каже дословце: „Нећу претерати ако кажем да је распад Југославије разарајуће утицао на европско самопоуздање”.

Балканска, односно југословенска криза се дуго „крчкала” и имала своје менторе и спонзоре док се није провалила као „чир” и дестабилизовала Европу, а касније сама постала политички „експеримент” геостратешких интереса. Аутор говори да је Европа, пре свега ЕУ, планирала да „европеизује” Балкан и да га научи миру и демократији, али то није урадила. Мојси каже: „Осим тога, овдашња економија је слаба, а када су људи врло сиромашни, окрећу се национализму, јер им он даје разлог да на нешто буду поносни, кад већ нису на своје богатство”. Велики су играли на сиромаштво и национализам стварајући оквир да Бакан буде не само „буре барута”, већ и емоцинална „црна рупа” Европе.

Балкански народи дуго су били третирани као „дивља племена” са узаврелим емоцијама и великом деструкцијом. На Балкану се игра на идеју проширења Европске уније, али се тај период сваке године пролонгира и постаје све имигинарнији.

Зато се каже „имагинарни Балкан”, по називу студије Цветана Тодорова, Србији се нуди као „шаргарепа” – пут ка ЕУ уз отварање мноштва поглавља као приступни испит зрелости. Аутор „Геополтике емоција” каже: „Србију не желе да приме и због тога што погрешно верују да је исувише блиска Москви и да би била руски тројански коњ у ЕУ”.

Ова политичка налепница Срба као „малих Руса” траје више од сто година, иако се јасно зна да Србија конецептуално и културолошки припада више западној култури, али је неодвојива од балканског конгломерата. Моћне државе у вођењу своје политике на Балкану свесно користе сукоб емоција међу народима, уз понижавања која трају дуже од једног века.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: