ГЕОПОЛИТИКА: „БИГБРАДЕРИЗАЦИЈА“ ЗАПАДНОГ БАЛКАНА

illusion_of_democracyОткако је Србија постала кандидат за чланство у ЕУ за очекивати је било да ће нас западњаци посматрати другачије, односно да ће нестати сумње у вези са „мањком демократије“. У савременом свету одавно се зна шта је то демократија. Модерну демократију могли бисмо дефинисати као систем власти у којем коначна политичка моћ или суверенитет припада народу који „влада“ путем изабраних представника.

Поводећи се својим геополитичким интересима западне силе дају себи за право да нијансирају постојање демократије у државама, па на Балкану препознају тзв. полудемократије, тачније „полуконсолидоване демократије“, али и „полуконсолидоване ауторитарне режиме“. Ову занимљиву поставку је патентирала америчка организација „Фридом хаус“. Најновији извештај ове организације оцењује напредак у демократији током 2014. године, а рејтинг иде од један, што је највиша оцена, до седам. Рејтинг је формиран на основу домена који укључују демократску владавину, изборни процес, цивилно друштво, локалну демократску управу, правосудни оквир и независност, корупцију и независне медије.

Тако су Србија и Хрватска сврстане у тзв. „полуконсолидоване демократије“ са рејтингом од 3,68. Нешто бољи рејтинг, али исти статус имају Румунија (3,46), Бугарска (3,29) и Мађарска (3,18).

Лошији рејтинг од Србије имају Црна Гора, Македонија, Албанија и БиХ, које су сврстане у „транзиционе владе или хибридне режиме“. Косово се у извештају посматра одвојено од Србије и бележи далеко најгори рејтинг од 5,14, те је сврстано у „полуконсолидоване ауторитарне режиме“. Од земаља бивше Југославије само је Словенија сврстана у „консолидоване демократије“ са рејтингом 1,93.

У односу на претходни извештај „Фридом хауса“, пад Србије је једино уочен у домену независних медија. Када се сетимо да је у извештају Европске Комисије написано да су корупција и политички притисци на правосуђе главни проблеми у Србији, можемо констатовати да смо у поменутом рангирању још и добро прошли. Амерички истраживачи политички прилика су приметили да је Влада Србије „у рату“ са невладиним организацијама. До тог закључка су дошли, јер је невладиним организацијама пресечен државни извор финансирања, а таблоиди блиски режиму су водили својеврсну кампању позивајући државу да се обрачуна са НВО као корупционашима и својеврсном „петом колоном“. Премијер је покушао да релаксира ту ситуацију серијом састанака са представницима НВО, што је, како су тада пренели медији, уродило плодом.

Суштина извештаја „Фридом хауса“ је да су у Србији, али и у већини балканских земаља, централе владајућих партија најважнији ауторитети, односно да се одлучује централизовано. Све док партијске централе поштују политичку вољу „западних партнера“, дотле ће земље западног Балкана бити препознате као „полудемократије“. Уколико се дрзну да било шта ураде самостално, добиће етикету ауторитарног режима. На жалост, већина држава које су добиле одређени рејтинг и категорију, опредељене су да у недефинисаном временском року зависе од западних иностраних кредитора. Западне силе их могу условљавати, премеравати и одмеравати. Отуда феномен „бигбрадеризације“ остаје conditio sine qua non који се неће променити у догледно време.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: