НЕПРИСТОЈНО ПИТАЊЕ: КАКО ЖИВИШ ПРИЈАТЕЉУ?

RUKOVANJEДанас није пристојно питати просечног грађанина како живи. Уобичајено питање „како си?“ постало је скоро непристојно, јер се сваки трећи грађанин Србије бори са сиромаштвом. Србија је већ 25 година у континуираним цикличним кризама социјалне одрживости са сталним повећањем броја сиромашних, незапослених , незадовољних и друштвено заборављених.

Грађани Србије су препуштени сами себи, без шире подршке државних институција, које више воде рачуна о обавезама према међународним кредиторима. Међународни монетарни фонд (ММФ) очекује да ће Србија ову годину завршити са нултим растом БДП, уместо раније прогнозе да ће у 2015. имати пад привредних активности од 0,5 одсто. Фонд предвиђа да ће Србија у овој години имати раст јавног дуга од чак 77 одсто, уместо раније пројектованих 76,4 одсто БДП, док ће се у наредној години јавни дуг повећати на чак 78,8 одсто БДП.

Очигледно је да ММФ не рачуна да Србија пре 2017. године може јавном сектору да врати плате и пензије на ниво пре предузетих мера штедње. То практично значи да ће се у наредне две, три године  ниво сиромаштва повећавати уз видне економске и пореске притиске.

Упркос позитивним намерама званичног Беогрда, у наредном периоду Србија неће бити повољно место за инвестирање страног капитала. Извршни одбор ММФ упозорава да је ризик за окончање овог програма спровођење договорених структурних реформи. Изјава министра финансија Душана Вујовића да ће до краја године бити простора за корекцију плата и пензија је више политичке и психолошке природе, него што има економску подлогу. Србија је ушла у „протекторат“  ММФ, тако да је сада касно за било какву промену курса.

Кретања Србије између рецесије и дефлације учинила су још веће социјално раслојавање. За пристојан живот у Србији зарађује тек 177 хиљада или 2,3 одсто популације. Остали живе испод границе пристојног живота, не одлазе на зимовања, летовања, у биоскоп, ресторане…  За живот достојан 21. века једној четворочланој породици потребно је, укључујући годишње трошкове, 197.699 динара месечно у просеку или 4,4 просечне плате у Србији.

У Привредној комори Србије израчунали су да је потрошња хране у 2014. била у паду. Трошимо мање хлеба, пецива, млека, шећера, воћа и поврћа. Просечан рачун у продавници пао је са непуних 600 на 300 динара. У Унији послодаваца Србије наводе да су појединачни пазари у трговини од  2008. године опали за 30,4 одсто.

Према објављеним подацима Евростата, у Србији је храна скупља него у Бугарској, Румунији или Пољској. По ценама одеће, скоро да смо на европском просеку. Притом, одећу и обућу јефтиније од нас набављају Мађари, Румуни и Бугари. Телевизори, рачунари и друга електроника јефтинији су у Мађарској, Пољској или Чешкој. Домаће воће и поврће пропада док се масовно увози храна. Све то говори да је Србија земља сиромашних људи. Због тога није данас пристојно питати грађанина Србије како или од чега живи.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: