ВРУЋА ДИПЛОМАТИЈА: „ГВОЗДЕНА МЕРКЕЛОВА“ ДОЛАЗИ У БЕОГРАД

merkel-vucicНемци су познати по томе да су у међународним односима прилично отворени и дисциплиновани „играчи“, према јачима од себе неустрашиви, а према слабијима веома захтевни. Њихова дипломатија познаје одлагање зацртаних циљева, али никад одустајање од њих.

Изјава премијера Александра Вучића да ми много тога не знамо, а кад нешто не знамо питамо Немце како се то ради и онда урадимо на тај начин, применљивија је у сфери технике, него политике. Остаје да се види шта ће Вучић урадити када почетком јула канцеларка Ангела Меркел испоручи  исте или сличне захтеве због којих је својевремено Борис Тадић остао без немачког „политичког благослова“, и на крају изгубио власт.

Истраживање које је спровео недељник „Време“ у сарадњи са Фондацијом „Фридрих Еберт“ показује да штампани медији у Србији канцеларку Ангелу Меркел препознају као „тврд орах“ и „гвоздену Меркелову“, као особу чији се глас чује јасније од осталих гласова у Европској унији, било да је реч о Косову или Грчкој, као и особу која је поставила нека нова правила понашања у ЕУ.  Немачка канцеларка се у добром делу јавности и медија перципира као особа која „постројава“ српске, али и поједине европске политичаре. У првом плану су њена доминантна личност, чврста рука, очување Европске уније и дугорочна стабилност евра.

Познаваоци политичких прилика већ увелико говоре о томе да „гвоздена Меркелова“ ускоро долази у Београд са већ зацртаним захтевима. Први је трајно решавање проблема између Београда и Приштине, уз нагласак да званични Београд у догледно време, по моделу две Немачке, допусти чланство Косова у Уједињеним Нацијама. Реч је, наиме, поређењу са Мировним споразумом, који је потписан 1972. године имеђу две суверене државе, а који је гарантовао место Источној Немачкој у УН-у, али не и формално обострано признавање.

Ту идеју је хтео да спроведе представник ЕУ у „тројци“ посредника за косовско регулисање Волфганг Ишингер још пре проглашења независности Косова. Очекује се да ће други захтев бити да се Србија јасно огради од Милорада Додика, да се супротстави његовом референдуму о оцепљењу Републике Српске и да пристане на уставне промене којим би ојачале централне институције у Сарајеву. Рекли би смо све тежи од тежег захтева.

На све ово премијер Србије Александар Вучић поручује јавности да на њега нико не може да врши притисак и да је беспреметно да одговара на питања у вези са притисцима за дистанцирање од Републике Српске. Без обзира на исход „београдских разговора“ између канцеларке Ангеле Меркел и премијера Александра Вучића, за очекивати је да ће у обраћању јавности бити наглашен успешни пут који је Србија прешла у приближавању ЕУ, скорашње отварање поглавља за приступ ЕУ, као и истицање немачке двоиподеценијске развојне помоћи и кредита Србији у висини од 1,6 милијарди евра. Од дипломатске умешности домаћина зависи да ли ће зацртани немачки захтеви бити, бар за неко време одложени.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: