НА ДНЕВНOМ РЕДУ: (ЗЛО)УПОТРЕБА ЗЛОЧИНА У СРЕБРЕНИЦИ

UNАко у међународној политици постоји „прича без краја“, то је онда питање злочина почињених у Сребреници 1995. године. Кад год треба званични Београд или Бањалуку због нечега казнити, из „нафталина политичких неприлика“ се извлачи случај Сребренице. Најновија иницијатива Велике Британије и „групе пријатеља“, коју чине САД, Немачка, Малезија, Италија, Француска, Холандија, Јамајка и, наравно, Босна и Херцеговина, јесте да Савет Безбедности Уједињених Нација донесе резолуцију којом ће се осудити свако порицање геноцида у Сребреници. Истовремено, чланице УН ће бити позване да кроз школске уџбенике будућим генерацијама „усаде лекције“ из прошлости.

Иако се у тексту нигде не именују ни Србија, ни Република Српска, нацрт резолуције се позива на пресуде у Хагу у којима се говори о геноцидном акту у Сребреници који су починиле снаге Републике Српске. Разлика између резолуција усвојених на Скупштини УН и оних усвојених на Савету Безбедности Уједињених Нација је у томе, што су резолуције СБ УН обавезујуће, док су резолуције са Опште скупштине УН углавном моралне природе и немају извршни карактер.

Нису у праву они политички аналитичари који закључују да западне силе воде непринципијелну политику дуплих стандарда. Када је у питању сатанизација српског народа, онда можемо закључити да политика Велике Британије и „групе пријатеља“ представља процес продубљивања стереотипа о Србима као „лошим момцима“, и у том смислу је веома принципијелна. Политика Западних сила не препознаје грчки геноцид када је под Отоманским царством од 1915. до 1923. године страдало од 300 хиљада до милион људи. За њих није геноцид ни истребљење Козака од 1919. до 1920. године, када је убијено између 300 хиљада и 500 хиљада људи на подручју реке Дон.

Очи светске заједнице су затворене пред асирским геоцидом, када је од 1915. до 1918. године убијено од 275 хиљада до 750 хиљада Асираца. Заборављени су и покољи у Наконгу од 1937. до 1938. године када су јапански војници убили од 42 хиљаде до 300 хиљада Кинеза. А шта је са 1,7 милиона људи у Камбоџи страдалих током режима Црвених Кмера услед глади, болести и погубљења или са 126 хиљада Ирачана ликвидираних од 2003. до 2010. године? Како примећује председник Одбора руске државне Думе за међународне односе Алексеј Пушков, на територији источне Украјине, конкретно у Доњецку и Луганску, десио се геноцид када је пред очима Европе убијено око 6.500 људи. И тада је Европа ћутала. Зашто то Европа није прогласила за геноцид?

„Ова резолуција је покушај Запада да завади Србију са муслиманским народом, али и покушај да се Србији, која није прихватила санкције према Русији, пошаље сигнал и да покаже да Запад има механизме који могу да се активирају као ударац на њен ауторитет и имиџ“, каже Пушков. Доношење резолуције о почињеном геноциду у Сребреници представља и својеврсно прање „прљаве западне политике“ којом би се у потпуности оправдало бомбардовање СР Југославије 1999. године.

Како каже Пушков, по тој логици испада да је Запад правилно поступио када је признао отцепљено Косово, те да оно, уколико се призна геноцид у Сребреници, може да буде члан ЕУ и УН. Истовремено,  било би доведено у питање и постојање Републике Српске као „геноцидне творевине“, која тренутно због отворене проруске политике западњацима представља велики трн у оку.

Узалуд је Скупштина Србије својевремено донела Декларацију о Сребреници и узалуд је бивши председник Србије Борис Тадић у улози миротворца ишао у Сребреницу. Узалуд слободоумни људи, попут светског ловца на нацисте и директора центра „Симон Визентал“ Ефраима Зурофа, поручују да је апсурдно поредити холокауст, геноцид у Руанди и злочине у Сребреници. Узалуд је и трпељивост премијера Србије Александра Вучића који поручује да се мир не може одржати ударањем само једне стране.

Потребно је да на прљаву политичку акцију коју спроводи Запад, као против мера уследи адекватна реакција правдољубивог Истока. То могу да изведу само Руска Федерација и Народна Република Кина које су толико пута до сада стављањем вета у СБ УН показале да за овај свет још увек има наде.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: