ПОЛИТИЧКЕ РАЗМИРИЦЕ: СРБИЈА ИЗМЕЂУ ПАМЕТЊАКОВИЋА И БОГАТИХ

BOGATIПре неки дан нас познати етнолог Драгомир Антонић подсети на причу о „паметнима и богатима“ из времена Милоша Обреновића. Један београдски дневни лист објавио је Антонићеву колумну под насловом „Памет јача од новца“. Укратко, устаничке старешине предлагале су за вођу Николу Милићевића – Луњевицу, угледног и богатог трговца. Он их саслуша и рече: „Милош ће бити наш вођа. Он има памет, а ја само паре. Данас нам је потребнија памет. Зато Милош мора бити вођа, а ја паре нећу штедети“. Гледајући данашњу Србију, њене политичке вође и оне који имају новац, односно финансијере партија, тајкуне и бизнисмене можемо обрнути ову причу из Милошевог времена.

Паметњаковићи у политици и власти данас се третирају као они који вешто успеју да  капиталишу своју позицију, односно да остану што дуже у власти кориситећи политичко лукавство, туђи новац, медије, разне лобије и маркетиншке агенције за одржање на власти. Паметњаковићи  у власти данас су политички опортунисти, властољубивци, каријеристи и полтрони политичким вођама. Они који заиста имају памети, у политици немају шта да траже. Они ту тешко пролазе, јер имају потребу да отворено искажу своју мисао и да подрже оне који не штеде ни себе, ни друге.

Богати у Србији су или финансијери паметњаковића у власти или покушавају сами да буду део политике и власти са великим ризиком да буду елиминисани и протерани управо од поменуте категорије политичара. Тако богати преко паметњаковића у политици или увећавају своја богатства или трпе огромен губитке пословних позиција, све до банкротства.

Оно што Србији данас не достаје јесте разуман однос између даровитих и мудрих људи у политици и олигархија финансијске моћи. Памтњаковићи нису у добрим односима са онима који имају статус финансијске моћи. Имеђу ове две категорије на политичкој позорници тиња непрекидна борба.

Недостатак практичне мудрости, националних циљева и визије, односно будућности Србије, као и комплетан менталитет утичу да између паметњаковића у политици и финансијски моћних буде све већи раскорак. Историја нас учи да је даровити Милош Обреновић био и најбогатији и најмоћнији у тадашњој Србији, што значи да ни један важан посао није могао да се обави у Србији без његовог знања и интереса, односно провизија.

Данашњи политичари очекују од богатих да се не мешају у политику, већ само да „одреше кесу“. Богати очекују од политичара подршку да буду још богатији или да могу „иза завесе“ да имају одређени утицај у сфери политике. Народа ту нигде нема. Обичан порески обвезник плаћа и за политичаре на власти и за оне богате који подржавају власт.

Милош Обреновић је био најбогатији човек у Србији. Био је први магнат свиња и соли, што му је давало додатну моћ као владару. Нема власти без пара. Они који су дошли на власт као „голаћи” временом теже да финансијски ојачају. Они који су у политику ушли као богати често губе и новац и позиције.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: