ЕВРОДИПЛОМАТИЈА: TEШКИ ДАНИ ЗА СРБИЈУ

Србија ће се,  по казивању премијера Александра Вучића, наредних дана и месеци суочавати са тешкоћама које траже политичко и државно јединство. У наредном периоду, тачније 23. јуна предстоје преговори у Бриселу, затим три дана касније у плану је седница борда ММФ-а, па 28. јуна обележавање Видовдана. Немачка канцеларка Ангела Меркел долази у Београд 8. и 9. јула, и на крају, 11. јула се обележавају две деценије од ратног злочина у Сребреници. Већину одлука  које буде доносио званични Београд у политичком смислу ће бити непопуларне. Шта то Запад очекује од Србије?

Немачка, Велика Британија и САД очекују да премијер Србије оде у Сребреницу на обележавање 20 година од почињених ратних злочина над муслиманским заробљеницима. Велика Британија спрема паклену резолуцију у СБ УН која би после две деценије од сребреничке трагедије требала да подсети на почињени ратни злочин. Овим неће бити изједначени ратни злочини који су почињени током рата према Србима у БиХ. За очекивати је да ова британска иницијатива неће  проћи у СБ УН, јер ће своје право вета вероватно искористити Руска Федерација и Кина.

Британска политика жели да подсети да је Србија „саучесник” у сребреничком злочину, а да је Република Српска, како говоре владајуће структуре у Федерацији Босне и Херцеговине и у Хрватској, „злочиначка творевина”. Пошто је Дејтонска БиХ створена и стављањем потписа Слободана Милошевића,  тежина терета иде према Србији и Републици Српској и покушају да се наметне унитаризација БиХ уз урушвање Републике Српске.

Домаћи медији извештавају да ће Европски парламент највероватније повући одлуку да се у дневни ред пленарног заседања у јулу уврсти предлог резолуције о Сребреници. Међу европарламентарцима је преовладало мишљење да би таква резолуција била „превише проблематична због хрватских посланика у ЕП“. Највероватније ће председник ЕП Мартин Шулц одржати пригодни говор, а посланици ће донирати новац удружењу „Мајке Сребренице“.

Моћне западне државе, попут, Немачке неће тражити од Србије признање Косова , али ће вршити притисак на званични Београд око неких питања која су од виталног значаја за Србију. По писању медија, Немачка ће тражити од Србије да се реши проблем позивног броја за Косово. Ту је и нереални захтев да се Приштини препусти управљање језером Газиводе . Као тешко питање је и коначно функционисање Заједнице српских општина (ЗСО). Приштина тражи да ЗСО буде невладина организација, али је тај предлог за Србију неприхватљив.

Однос Србије и Русије нису директна тема посете немачке канцеларке Београду, али је евидентно да ЕУ и САД од Србије очекују постепно окретање ка Западу, теснија веза са НАТО, фазно дистанцирање од Републике Српске и низ болних уступака у вези независног Косова. Ако све то Србија беспоговорно прихвати до јесени би могла да буду отворена кључна поглавља која представљају својеврсно  „политичко убризгавање“ за бржи пут ка ЕУ. У овај сет тешких мера и промена уврштени су и до сада постигнути договори између Владе Србијеи ММФ-а.

Влада Србије се налази пред веома тешким притисцима са више страна, а готово да нема маневарског простора. На све то премијер Вучић поручује: „Ишао или неишао у Сребреницу, то ће бити одлука Србије, а не одлука САД, Велике Британије, Руске Федерације или било кога другог“.

Аутори: Томислав Кресовић, Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: